Partnerstvo uobičajeno nije preferirani model rada kod preduzetnika i osnivača. Posmatrajući sudbinu partnerskih kompanija lako se može doći i do odgovora i razloga zašto je to tako.
Nakon početne faze kada su poput zaljubljenih parova koji dele isti san i samog početka života njihovih kompanija kada se žrtvuju i u potpunoj meri posvećuju jedan drugom i zajedničkom „čedu“ javljaju se konflikti. Neretko razlike između partnera, zbog kojih su se prepoznali i zbog kojih su bili jači i nadopunjavali se prerastaju u razarajuće sukobe. Počinje neravnopravna utakmica između razuma sa jedne strane i emocija i sujete sa druge strane koju razum ubedljivo gubi. I zaista češće se radi o sujeti i emocijama a ređe o „šibicarenju“ jednog od partnera koji pokušava da zaradi neku paru sa strane. Ostaje tužna pomisao i jadikovka o tome kakve bi samo uspehe i ovako uspešni mogu da prave da su samo malo „normalni“ bili. I mnoga partnerstva se raskidaju, u boljim slučajevima jedni druge isplaćuju i neki osnivači izlaze iz biznisa, u gorima se kompanije dele, u najgorima mrcvare i sebe i zaposlene na radost advokata i procenitelja vrednosti kompanije… U svakom od tih slučajeva partneri se razilaze ljudski. Sa puno emocija.
Kompromis za dugovečnost partnerstva
Opstaju oni partneri koji su spremni na kompromise svesni da partnerstvo zahteva razumevanje, zahteva strpljenja, zahteva da se prihvate i odluke koje nekada nisu u tvom interesu da bi jednog dana isto to očekivao i od druge strane… zbog svega onoga što se kratko zove „cena partnerstva“. Cena koju velika većina osnivača ne samo da nije spremna da plati nego se i svevišnjem zahvaljuju što ih je od toga svega sačuvao i naoklo se sa time hvale.
Sve u svemu – „Bogu hvala partnera nisam imao“ ili „Bogu hvala ja sam se sa „onim“ razišao na vreme“ – rečenice su koje se neretko mogu čuti od osnivača.
A kad njihova deca porastu dolazi do paradoksa. Dolazi do velikog paradoksa. Isti ti osnivači sada očekuju od svoje dece da se kompaniji priključe i da kao naslednici u poslu partneri budu. I to partneri koji će naravno biti složni, dopunjavati se i koji imaju isti zajednički interes. (Znam neke čiji je zajednički interes „da se tata ne nervira i ne ljuti“. Kratkoročan naravno koji najduže može da potraje dok je tata živ.)
Osnivači zapitajte se da li biste vi voleli da ste imali firmu sa bratom ili sestrom. Nekima sam postavio ovo pitanje i bio sam srećan što sam im pomogao da shvate ozbiljnost ovog problema. Biću iskren i ličan i ja sam se dobro zamislio kakve bi muke moja sestra i ja imali da naš muški roditelj nije bio prosvetni radnik već preduzetnik i osnivač. Sestra i ja se odlično slažemo, deca nam se isto tako lepo slažu, ponekad idemo na letovanja zajedno, redovno na nedeljne ručkove kod majke,… Ali da radimo zajedno? Ali da treba da zajedno donosimo poslovne odluke??? Uf. Ufff.
Izazovi
Dakle deca osnivača koja rade zajedno i postaju jednog dana suvlasnici ne biraju partnera u porodičnoj kompaniji. Svako od njih dobija partnera kojeg nije birao već mu je srodstvom nametnut. Ne znam još ni za jedan slučaj da su kao mali igrali igre „Kako ćemo mi da nasledimo tatu“ a sa stotinama sam pričao i razgovarao. Dobijaju parnera sa kojim nisu sanjali isti san i sa kojim nemaju ni uspomene na trenutke kada im je teško na početku bilo i sa kojim su se radovali zbog prvih uspeha i pobeda. Nemaju uspomene na prve klijente koji su se zadovoljno vraćali sa novim porudžbinama. Najčešće pred sobom imaju jednog velikog monstruma, koji zavisi od osnivača, koji zavisi od njihovog oca. Nisu se u isto vreme ni priključili toj kompanij, nisu to učinili ni sa istim elenom, željom, voljom, znanjem. A dolaze kod osnivača za kojeg su oni jednaki, u svemu jednaki, kod nekih čak jednaki i u nezahvalnosti prema velikom stvoritelju i njih i kompanije.
O temi partnerstva među braćom i sestrama govorićemo na panelu u okviru petog BIZIT seminara o porodičnim kompanijama „Nasleđivanje biznisa – Tradicije nemamo, iskustva imamo“. Svoja iskustva podeliće Mina Vereš koja sa bratom radi u Vinariji Doja, Blace; Nevenka Jovanović koja sa dve sestre radi u MPK Trejd, Valjevo; Radovan Jovanović koji sa bratom vodi Uniplast, Čačak a imaćemo priliku da čujemo i uvid i promišljanja Darka Budeča, osnivača kompanije BUCK. Upišite u vaše kalendare 19. april 2023, prijavite se i dođite u Beli dvor u Beogradu.
