Nema razloga za rivalitet u privatnim i porodičnim kompanijama. Nema potrebe za dokazivanjem ko je bolji, zato što iza pitanja ko je bolji mora da sledi nastavak – u čemu bolji? Osnivači i naslednici se, jednostavnim jezikom rečeno, takmiče u različitim sportovima.

Osnivači su preduzetnici, osobe izražene kreativnosti i spremnosti da preuzmu rizik. To su ljudi koji pokušavaju da udahnu život i razviju ono što samo oni vide u svojim glavama. Samo nekoliko procenata ukupnog stanovništva ima dovoljno velik preduzetnički kapacitet da bude pokretač kompanija.

Preduzetnički gen se ne nasleđuje. I među naslednicima, samo je par procenata onih koji mogu biti uspešni preduzetnici. Osnivači su bolji preduzetnici nego naslednici, ali naslednici mogu biti bolji menadžeri. Preduzetnik se rađa, a menadžer i lider se stvara.

Način na koji su osnivači, samonikli i samouki, uzdigli i uspešno vodili svoje kompanije je način na koji su ih samo oni mogli razviti i voditi. Njihovim kompanijama ne može operativno upravljati niko drugi. Kada (ili tačnije ako) se te kompanije urede i profesionalizuju, onda mogu da ih vode naslednici i menadžeri, ako to žele, nauče i ako imaju snage za to.

Poznajete li i jednog osnivača koji bi mogao da bude na čelu profesionalizovane kompanije, koji bi sa žarom učestvovao u izradi operativnih i dugoročnih planova, podnosio izveštaje Nadzornom odboru, prilježno koordinirao izvršenje zadataka…? Takvi poslovi ne motivišu osnivače i zato oni sami vrlo retko mogu do kraja sprovesti proces profesionalizacije sopstvenih kompanija.

U zemljama u tranziciji, tokom ponovnog procesa prelaska u kapitalizam, pojavio se i jedan broj osnivača koji to nikada ne bi bili da nije došlo do sloma prethodnog uređenja. Oni su bili školovani, pismeni, visokopozicionirani direktori nekadašnjih društvenih preduzeća i nakon promena u 20. veku iskoristili su svoje znanje i kontakte i pokrenuli sopstvene kompanije. Ali to su samo izuzeci od pravila da osnivači ne mogu biti profesionalni menadžeri.

Naslednici mogu da budu daleko bolji menadžeri nego osnivači. Menadžment je zanat koji naslednici mogu naučiti – kako se planira, budžetira, izveštava, podstiču kreativni saradnici, procenjuje rizik pri pokretanju novih poduhvata… Ako naslednici žele oni i mogu da budu na čelu kompanije koje neće zavisiti od preduzetničkog duha (čitaj njuha) osnivača i da vode odgovorne menadžere s kojima će kreirati budžete i godišnje planove, pratiti njihovo izvršenje, donositi strateške odluke o novim tržištima. Vrlo retko se i kod naslednika može javiti unutrašnja preduzetnička pobuda da bude osnivač. Kada se to dogodi, lepši scenario je da naslednik pokrene sopstveni biznis i bude uspešan u tome. Ili, u lošem scenariju, ostaje u porodičnoj kompaniji uz mnogostrana nezadovoljstva zbog čega stradaju i osnivač i naslednik i zaposleni i kompanija.

Osnivači dovode kompanije do šampionskih visina, a naslednici ih na tim visinama mogu održati. Ako znaju kako.

U saradnji sa Adižes institutom, organizujemo drugi po redu seminar o tranziciji vlasništva i odgovornosti u privatnim i porodičnim kompanijama, gde ćemo dati odgovore na mnogobrojna pitanja o ovom procesu koji čak 80% kompanija uopšte ne preživi.