08:15 – 09:00
Registracija učesnika
Agenda konferencije BIZIT
*Organizator zadržava pravo promene agende
09:00 – 09:10
Pozdravni govor
Nakon završenog školovanja u oblasti ekonomije, početkom 90-tih godina, u časopisu ’Računari’ osmislila i realizovala koncept marketinškog funkcionisanja računarskog časopisa. Taj koncept je primenila i dalje usavršila u PC Press-u, čiji je direktor od osnivanja. Kao ljubitelj modernih tehnologija, predano radi na digitalnoj transformaciji PC Press-a, sa ciljem da on i dalje bude najveći i najuticajniji ICT medij u Srbiji.
Zajedno sa kolegama i saradnicima osmislila je koncept konferencije BIZIT, poslovnog skupa koji predstavlja rešenja, nudi alternative i prati trendove u ICT industriji.
Privatno, voli Pariz, Zdravka Čolića i Banovo Brdo. Izuzetno ponosna na svoju porodicu, koja savremene tehnologije primenjuje – u poljoprivredi, uzgajajući borovnice na porodičnom imanju u okolini Kragujevca.
Zajedno sa kolegama i saradnicima osmislila je koncept konferencije BIZIT, poslovnog skupa koji predstavlja rešenja, nudi alternative i prati trendove u ICT industriji.
Privatno, voli Pariz, Zdravka Čolića i Banovo Brdo. Izuzetno ponosna na svoju porodicu, koja savremene tehnologije primenjuje – u poljoprivredi, uzgajajući borovnice na porodičnom imanju u okolini Kragujevca.
09:15 – 10:00
Ekonomski razvoj Srbije 2000-2024, ograničenja i perspektive daljeg razvoja
Redovni profesor na Ekonomskom fakultetu (EFB), Univerziteta u Beogradu. Rođen u Beogradu 1967 godine. Diplomirao 1989 na EFB – nagrada za najboljeg studenta generacije Univerziteta u Beogradu. Magistrirao na smeru Monetarna ekonomija i bankarstvo 1993 na EFB. Doktorirao iz oblasti finansija 1999 na EFB.
Radio je na Ekonomskom institutu u Beogradu 1991. Godine. Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu je od 1993. godine.
Na dodiplomskim studijama predaje predmete Finansijska tržišta, Analiza hartija od vrednosti i Ekonomska statistika. Na diplomskim studijama predaje predmet Analiza rizika portfolia i Derivati (na engleskom). Na dodiplomskim studijama koje se izvode po sporazumu Univerziteta u Beogradu (Ekonomski fakultet u Beogradu) sa University of London (London School of Economics and Political Science) izvodi nastavu iz predmeta Introduction to Banking and Finance i Asset Pricing (na engleskom).
Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu bio je prodekan za nauku (2004-2006), predsednik Komisije za poslediplomske studije na stranom jeziku i predsednik Komisije za nostrifikaciju. Bio je rukovodilac naučnog projekta Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbije, „Razvoj finansijskog tržišta u funkciji tranzicije privrede Srbije“.
Predavao je predmete u oblasti bankarstva i finansija na dodiplomskim i diplomskim studijama na Univerzitetu Nebraska, Omaha, SAD (2002), Letnjem univerzitetu u organizaciji Wirtschaftsuniversität Wien (2008-2010) i na „Master in Banking and Enterpreneurship“ u organizaciji Unicredito Group (2005-2013), Italija. Tokom 2002, bio je gostujući predavač na nekoliko univerziteta u SAD: University of California at Berkeley, University of New Heaven i University of Rhode Island. Bio je član nekoliko komisija za odbranu doktorskih radova u inostranstvu (Univerzitet Pompeu Fabra – Barselona, Univerzitet u Stokholmu, Univerzitet Sorbona – Pariz).
Usavršavanja: Florida State University, Tallahassee, SAD (1994), University of Rhode Island, Kingston, SAD (1998), Centralna banka Švajcarske, Letnji univerzitet, Gersenzee, Švajcarska (2001), Fulbright Lecturing/Research Grant, University of Nebraska, Omaha, SAD (2002).
Ostale aktivnosti: izvršni direktor i privatizacioni konsultant u Stockbroker A.D. – brokerska i konsultantska firma – (1997-2001); Specijalni savetnik za finansijska tržišta u Narodnoj Banci Jugoslavije (2000 – 2002); Savetnik za ekonomsku politiku u SCEPP-u -Savetodavni centar za ekonomska i pravna pitanja Evropske Unije u Srbiji – (2002 – 2003); član Saveta Narodne banke Srbije (2003-2004); izvršni direktor i konsultant za upravljanje rizicima u Centru za investicije i finansije – konsultantska firma za upravljanje finansijskim rizicima – (2005-2010); član Ekonomskog saveta predsednika Vlade Republike Srbije (2009-2010); predsednik Saveta Narodne banke Srbije (2009-2010); guverner Narodne banke Srbije (2010-2012); član predsedništva Naučnog društva ekonomista Srbije (2006-2010 i 2014-); član predsedništva Saveza ekonomista Srbije (2013-), član Savjetodavnog odbora Centralne banke Crne Gore (2018-), član je Srpske Akademije ekonomskih nauka.
Autor je knjige Hartije od vrednosti: upravljanje portfoliom i investicioni fondovi i koautor je knjiga Finansijska tržišta i institucije, Ekonomska statistika i Berzanski pojmovnik. Objavio je više od 70 članaka i referata iz oblasti bankarstva, monetarne ekonomije, finansijskih tržišta i tranzicije.
Radio je na Ekonomskom institutu u Beogradu 1991. Godine. Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu je od 1993. godine.
Na dodiplomskim studijama predaje predmete Finansijska tržišta, Analiza hartija od vrednosti i Ekonomska statistika. Na diplomskim studijama predaje predmet Analiza rizika portfolia i Derivati (na engleskom). Na dodiplomskim studijama koje se izvode po sporazumu Univerziteta u Beogradu (Ekonomski fakultet u Beogradu) sa University of London (London School of Economics and Political Science) izvodi nastavu iz predmeta Introduction to Banking and Finance i Asset Pricing (na engleskom).
Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu bio je prodekan za nauku (2004-2006), predsednik Komisije za poslediplomske studije na stranom jeziku i predsednik Komisije za nostrifikaciju. Bio je rukovodilac naučnog projekta Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbije, „Razvoj finansijskog tržišta u funkciji tranzicije privrede Srbije“.
Predavao je predmete u oblasti bankarstva i finansija na dodiplomskim i diplomskim studijama na Univerzitetu Nebraska, Omaha, SAD (2002), Letnjem univerzitetu u organizaciji Wirtschaftsuniversität Wien (2008-2010) i na „Master in Banking and Enterpreneurship“ u organizaciji Unicredito Group (2005-2013), Italija. Tokom 2002, bio je gostujući predavač na nekoliko univerziteta u SAD: University of California at Berkeley, University of New Heaven i University of Rhode Island. Bio je član nekoliko komisija za odbranu doktorskih radova u inostranstvu (Univerzitet Pompeu Fabra – Barselona, Univerzitet u Stokholmu, Univerzitet Sorbona – Pariz).
Usavršavanja: Florida State University, Tallahassee, SAD (1994), University of Rhode Island, Kingston, SAD (1998), Centralna banka Švajcarske, Letnji univerzitet, Gersenzee, Švajcarska (2001), Fulbright Lecturing/Research Grant, University of Nebraska, Omaha, SAD (2002).
Ostale aktivnosti: izvršni direktor i privatizacioni konsultant u Stockbroker A.D. – brokerska i konsultantska firma – (1997-2001); Specijalni savetnik za finansijska tržišta u Narodnoj Banci Jugoslavije (2000 – 2002); Savetnik za ekonomsku politiku u SCEPP-u -Savetodavni centar za ekonomska i pravna pitanja Evropske Unije u Srbiji – (2002 – 2003); član Saveta Narodne banke Srbije (2003-2004); izvršni direktor i konsultant za upravljanje rizicima u Centru za investicije i finansije – konsultantska firma za upravljanje finansijskim rizicima – (2005-2010); član Ekonomskog saveta predsednika Vlade Republike Srbije (2009-2010); predsednik Saveta Narodne banke Srbije (2009-2010); guverner Narodne banke Srbije (2010-2012); član predsedništva Naučnog društva ekonomista Srbije (2006-2010 i 2014-); član predsedništva Saveza ekonomista Srbije (2013-), član Savjetodavnog odbora Centralne banke Crne Gore (2018-), član je Srpske Akademije ekonomskih nauka.
Autor je knjige Hartije od vrednosti: upravljanje portfoliom i investicioni fondovi i koautor je knjiga Finansijska tržišta i institucije, Ekonomska statistika i Berzanski pojmovnik. Objavio je više od 70 članaka i referata iz oblasti bankarstva, monetarne ekonomije, finansijskih tržišta i tranzicije.
U mnoštvu izjava o ekonomskim performansama naše zemlje koje se daju u javnosti već godinama unazad dosta je nepreciznih, metodološki nekorektnih ali i poluistinitih, pa i neistinitih iskaza. Ovo predavanje će težiti da na bazi podataka zvanične statistike (Republički zavod za Statistiku, NBS, Ministarstvo finansija, Svetska Banka, Međunarodni monetarni fond) realno prikaže privredni razvoj Srbije u poslednjih 24 godine. U svom drugom delu predavanje će dati osvrt na ograničenja i perspektive daljeg ekonomskog razvoja naše zemlje, pa i na moguće ishode najavljenog intenziviranja saradnje sa Kinom.
10:00 – 10:45
Autostoperski vodič kroz (ne)pristrasno mišljenje
Oliver Tošković, rođen je 1977. u Ostrovu kod Požarevca. Doktorirao je psihologiju opažanja na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radi kao vanredni profesor na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, a radio je i na Fakultetu sporta i fizičke kulture i na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu. Saradnik je Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, Instituta za psihologiju u Beogradu, Instituta za pedagoška istraživanja u Beogradu, Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu i Istraživačke stanice Petnica. Učestvovao je na većem broju domaćih i međunarodnih projekata: Bazični kognitivni procesi i funkcije, PISA – Programme for International Student Assesment, TIMSS – Trends in Mathematics and Science Study, IEA, Fundamentalni kognitivni procesi i funkcije, Tempus project Education policy master programme, Supporting University Students At Risk of dropping out, Adverse Childhood Experiences Serbia, Research on child disciplining at home. Bavi se i popularizaciom nauke kroz organizaciju Festivala nauke i pisanjem naučno popularnih članaka. Glavne oblasti interesovanja i istraživanja su psihologija opažanja, eksperimentalna estetika, evaluacija obrazovanja, statistika i metodologija naučnih istraživanja. Napisao je 3 poglavlja u monografijama, 2 udžbenika, uredio 9 publikacija, objavio 56 radova u nacionalnim i međunarodnim časopisima, odžao 3 plenarna predavanja i saopštio 149 rada na naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu.
Zamislite da bacite novčić 6 puta za redom i kao ishod dobijete GGGGGG (G=glava; P=pismo). Verovatno biste se iznenadili i pomislili kako je to veoma malo verovatno. Takođe, većina nas bi imala utisak da je to što se desilo manje verovatno od ishoda bacanja PGPGPG, iako su zapravo verovatnoće dva navedena dešavanja potpune iste. Našem umu deluje da je ishod PGPGPG reprezentativniji i prihvata ga kao verovatnijeg i to načelo je samo jedno od takozvanih heuristika, pravila na koja se um oslanja u situacijama sličnim navedenoj, a koja mu obezbeđuju optimalna rešenja – najbrža i najprilbližnija tačnim, ali ne nužno tačna. Ako znamo da se um često oslanja na heuristike i da ne traži nužno potpuno tačna rešenja, zamislite šta se dešava u situacijama kada moramo da donesemo neke bitne odluke. Na primer, ako želite da odlučite da li stupiti u brak sa određenom osobom ili ne, vi ne možete znati unapred koliko će „glava i „pisama biti pri „bacanjima u narednim godinama mogućeg braka. U takvim situacijama heuristici su još važniji.
10:45 – 11:05
Kafe pauza
11:05 – 11:50
Revolucija na kvadrat
Konsultant za tržišnu komunikaciju i jedan od prvih profesionalnih kopirajtera u Srbiji. Autor je brojnih komunikacijskih kampanja za proizvode, usluge, industrije i trgovine, političke organizacije i države institucije. Kreativni, komunikacijski, advertising i brand konsultant sa dugogodišnjim iskustvom u kreiranju medijskih sadržaja za domaće i inostrane kompanije. Predavač je na Fakultetu za medije i komunikacije od 2011. godine. Preduzetnik od 1997. godine. Poseduje istovremeno tržišna, korporativna i akademska iskustva i znanja, kako teorijska tako i praktična.
Radio je kao kopirajter u agenciji Saatchi & Saatchi, kreativni direktor u Ogilvy & Mather i direktor marketinga u nekoliko kompanija. Dobitnik nekoliko advertajzing nagrada, od čega su neke Zlatni pobednik festivala u Firenci, Zlatni bobanj Portorož, Zlatna ruža Montre, Zlatna ideja Novi Sad.
Kolumnista je u Novoj Ekonomiji i Otvorenom parlamentu, ranije pisao kolumne za Dnevni Telegraf, Evropljanin, Nin, Večernje novosti i platformu Okruženje. Široj javnosti poznat je i kao jedan od urednika i tekstopisaca “Indeksovog radio pozorišta”, a kasnije scenarista i koscenarista “Indeksovog pozorišta”. Zajedno sa Dragoljubom Ljubičićem Mićkom i Dražom Petrovićem jedan je od autora emisije „PLjiŽ“. Dobitnik je nagrade “Branko Ćopić” za satiru i Nevenove nagrade za dečju književnost. Autor više knjiga i jednog scenarija snimljenog igranog filma
Radio je kao kopirajter u agenciji Saatchi & Saatchi, kreativni direktor u Ogilvy & Mather i direktor marketinga u nekoliko kompanija. Dobitnik nekoliko advertajzing nagrada, od čega su neke Zlatni pobednik festivala u Firenci, Zlatni bobanj Portorož, Zlatna ruža Montre, Zlatna ideja Novi Sad.
Kolumnista je u Novoj Ekonomiji i Otvorenom parlamentu, ranije pisao kolumne za Dnevni Telegraf, Evropljanin, Nin, Večernje novosti i platformu Okruženje. Široj javnosti poznat je i kao jedan od urednika i tekstopisaca “Indeksovog radio pozorišta”, a kasnije scenarista i koscenarista “Indeksovog pozorišta”. Zajedno sa Dragoljubom Ljubičićem Mićkom i Dražom Petrovićem jedan je od autora emisije „PLjiŽ“. Dobitnik je nagrade “Branko Ćopić” za satiru i Nevenove nagrade za dečju književnost. Autor više knjiga i jednog scenarija snimljenog igranog filma
Komunikacijske epohe se neverovatnom brzinom smenjuju. Mi koji u njima živimo deo smo velikog prilagođavanja koje ne prestaje. Oni koji se prilagode, ostaju u igri, do sledeće etape. A oni koji to ne učine pretvaraju se u zbunjene i uplašene posmatrače odmicanja civilizacije u budućnost. Možemo li ništa da ne propustimo? Ne možemo. Možemo li da propustimo nešto važno? I te kako. Predavanje Voje Žanetića govori o ovoj kontradikciji i nekim od načina borbe protiv nje.
11:50 – 12:35
Kontekst prodaje u doba AI
Miroslav je najstariji Google sertifikovani trener na svetu u statusu šestostrukog dede. To možda najbolje ilustruje koliko je dugo u ovom poslu. A, biti dugo u ovom poslu znači napraviti puno grešaka. Srećom, iz tih grešaka treba brzo učiti kako bismo ih ispravili i postali svakim danom malčice bolji.
Sve greške Miroslav je napravio za tuđe pare pa oseća potrebu vratiti zajednici na način da govori o njima na konferencijama i predavanjima - kako ih izbeći. Zato njegova predavanja polaznici vole poslušati jer uvek izvuku i neku korist za sebe.
Osim grešaka, Miroslav je napravio i neke dobre stvari. Kad priča o njima, u pravilu ga publika ili stručni žiri nagradi. Zato je ujedno i najnagrađivaniji regionalni autor s prvim nagradama sa svih najvažnijih konferencija iz područja online oglašavanja u Evropi. Na nekim konferencijama je čak dobio više puta prve nagrade pa ga organizatori više ne uključuju u regularni program. Žele da nagrade dođu i do drugih 🙂
Svoje predavanje je koncipirao da publici predstavi 12 studija slučaja (za sada su tri od njih zaslužile Nobelovu nagradu) iz Bihevioralne ekonomije i Teorije igara koje objašnjavaju neka ljudska ponašanja. Kako se u oglašavanju koriste neke od njih, tako se upotrebom AI otvara ogromno područje moguće zloupotrebe. Svakako je dobro da svako ko se bavi prodajom ili oglašavanjem sazna za te vrlo bitne stvari i kako ih upotrebiti u svakodnevnoj borbi na tržištu.
Sve greške Miroslav je napravio za tuđe pare pa oseća potrebu vratiti zajednici na način da govori o njima na konferencijama i predavanjima - kako ih izbeći. Zato njegova predavanja polaznici vole poslušati jer uvek izvuku i neku korist za sebe.
Osim grešaka, Miroslav je napravio i neke dobre stvari. Kad priča o njima, u pravilu ga publika ili stručni žiri nagradi. Zato je ujedno i najnagrađivaniji regionalni autor s prvim nagradama sa svih najvažnijih konferencija iz područja online oglašavanja u Evropi. Na nekim konferencijama je čak dobio više puta prve nagrade pa ga organizatori više ne uključuju u regularni program. Žele da nagrade dođu i do drugih 🙂
Svoje predavanje je koncipirao da publici predstavi 12 studija slučaja (za sada su tri od njih zaslužile Nobelovu nagradu) iz Bihevioralne ekonomije i Teorije igara koje objašnjavaju neka ljudska ponašanja. Kako se u oglašavanju koriste neke od njih, tako se upotrebom AI otvara ogromno područje moguće zloupotrebe. Svakako je dobro da svako ko se bavi prodajom ili oglašavanjem sazna za te vrlo bitne stvari i kako ih upotrebiti u svakodnevnoj borbi na tržištu.
Kažu da živimo u najluđe doba ljudske civilizacije. Navodno je 90% svjetkih informacija kreirano u zadnje 3 godine, u to spadaju i TikTok filmovi! Ono što znamo pouzdano je da se razvoj odvija sve brže i da će današnje doba nekome iz budućnosti biti ‘dobra stara mirna vremena kada se ništa nije događalo’. Dobro je biti upoznat s trendovima koji nas čekaju u neposrednoj budućnosti i koji će bitno utjecati na nas. A mi, ljudi smo ostali bića kakva smo bili prije cca 100.000 godina. Predstavit ću 12 studija slučaja (od kojih su tri nagrađene Nobelovom nagradom) koje pokazuju kako na nas AI može utjecati i kako bi trebali biti svjesni kako to može utjecati na prodaju.
12:35 – 12:55
Kafe pauza
12:55 – 13:40
Nepodnošljiva lakoća prodavanja
Nakon duže i zamorne karijere u medijima, prebegao je u poslovne konsultantske vode i učestvovao u formiranju TTC-a oslanjajući se u velikoj meri na talente svojih partnera i zaposlenih, kao i nepresušnu potrebu klijenata za kvalitetnom podrškom.
TTC među svojim klijentima ima najveće svetske IT kompanije i za potrebe njihovih timova, kao i za podršku njihovim partnerima širom sveta, organizuje razvojne seanse, koje se kreću od dvočasovnih radionica do dvogodišnje prodajne akademije.
TTC među svojim klijentima ima najveće svetske IT kompanije i za potrebe njihovih timova, kao i za podršku njihovim partnerima širom sveta, organizuje razvojne seanse, koje se kreću od dvočasovnih radionica do dvogodišnje prodajne akademije.
Želimo da se posvetimo svim onim bočnim detaljima prodaje, onim detaljima koji izgledaju ili apsolutno očigledno i podrazumevajuće ili sasvim nebitno, a ni jedna od tih definicija nije istinita. Pogledajmo te detalje koji su naizgled sasvim zapostavljeni i previđeni ali isto tako mogu biti i odlučujući u uspešnoj prodaji.
13:40 – 14:25
Kad ih otvorim – svi su isti
Na Adizes Institute USA je krajem 1995. sertifikovan za vođenje organizacionih promena. Autor je knjige „Osnivači, naslednici, menadžeri“ koja je nastala kao rezultat desetogodišnjeg rada sa kompanijama koje prelaze put promene vođenja i upravljanja sa prve na drugu generaciju. Pokretač Kluba 2040 koji čini više od 120 članova sa prostora bivše Jugoslavije. Autor jedinstvene metodologije bazirane na konceptu četiri pripreme: naslednika, osnivača, kompanija i porodica na kojoj se bazira savetodavni rad.
Ovu rečenicu je izrekao jedan hirurg, misleći na svoje „klijente“! U potpunosti je potpisuje i Boris Vukić, organizacioni terapeut sa trideset godina iskustva.U čemu su kompanije iste, šta je dobro znati a šta bolje ne… govoriće nam Boris.
14:25 – 14:45
Kafe pauza
14:45 – 15:00
Kako kreirati proizvod poželjan za tržište?
Po obrazovanju je elektroinženjer, po zanimanju naučnik, filantrop i profesor. Autor je nekoliko patenata. Čitač zapisa sa hard diskova je njegov najpoznatiji izum, ugrađen je u milijarde diskova širom planete. Školovao se u Jugoslaviji, Indiji, Nemačkoj i Americi. U Americi radi, kao profesor na Carnegie Mellon univerzitetu, a živi na relaciji Ostin - Beograd.
Kao filantrop i profesor njegova misija je unapređenje obrazovanja. Osnovao je pod svojim imenom fondaciju (Fondacija „Alek Kavčić“) koja se upravo bavi unapređenjem obrazovanja. Kaže da cilj obrazovanja ne sme da bude profit pa je u Srbiji pokrenuo akciju besplatnih udžbenika za sve đake zbog koje je postao hvaljen u javnosti i osporavan od strane kompanija kojima su udžbenici posao. Njegov život, pored naučnih otkrića obeležili su sudski procesi po kojima se mogu snimiti filmovi.
Kao filantrop i profesor njegova misija je unapređenje obrazovanja. Osnovao je pod svojim imenom fondaciju (Fondacija „Alek Kavčić“) koja se upravo bavi unapređenjem obrazovanja. Kaže da cilj obrazovanja ne sme da bude profit pa je u Srbiji pokrenuo akciju besplatnih udžbenika za sve đake zbog koje je postao hvaljen u javnosti i osporavan od strane kompanija kojima su udžbenici posao. Njegov život, pored naučnih otkrića obeležili su sudski procesi po kojima se mogu snimiti filmovi.
Prof. dr Aleksandar Kavčić je inženjer i naučnik, u svetu poznat kao izumitelj čitača sa magnetnih zapisa, izuma koji se nalazi u milijardama hard diskova širom planete. U našoj zemlji je prepoznat kao osnivač fondacije koja ima za cilj unapređenje obrazovanja u našoj zemlji.
U otvorenom razgovoru prof. Kavčić će govoriti o tome kako je došao na ideju da kreira proizvod koji će se prodavati u milionskim tiražima, da li je to bio cilj ili rezultat?!
15:00 – 16:00
Panel: „Iz ličnog iskustva“
Moderator: Vesna Čarknajev
Učesnici: Igor Grmuša (Direktor marketinga, Planeta Sport),
Zoran Drakulić (Predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednika),
Aleksandar Trifunović (Market Development Manager, Virdžinija Doo)
16:00 – 17:15
Ručak
