Na Belom dvoru u Begradu juče je održan peti BIZIT seminar o prenosu upravljanja u porodičnim kompanijama „Tradiciju nemamo, iskustvo imamo“ koji PC Press organizuje sa Adizes institutom. Skup je pozdravnim rečima otvorila Vesna Čarknajev, direktor PC Press-a. „Ideja i cilj seminara je da se ukaže na važnost pravovremene tranzicije u porodičnim kompanijama, jer jedna trećina privatnih kompanija nastavlja svoj život nakon osnivačevog povlačenja iz operativnih poslova“, rekla je Vesna Čarknajev.
Nakon toga Uroš Parezanović, šef službe za odnose s javnošću i protokola, Kraljevski Dvor, izašao je na binu i pročitao pismo NJ.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra II Karađorđevića koje možete pročitati na linku ovde.
Prvo predavanje je održao Milovan Zvijer, advokat, Four Legal, i rekao da najčešće probleme imamo oko stvari oko kojih ćutimo, što ne daje dobar rezultat, te da se iskrenom komunikacijom gradi poverenje ali kroz duži vremenski period. „Nijedan postupak tranzicije nije rađen da nije bilo suza koje najčešće dolaze od ženskih članova porodice. Iskustvo govori da bi se povećala verovatnoća da bi proces tranzicije bio uspešan neophodna je transparentnost i iskrenost u razgovoru. Bez toga uspeh je u najmanju ruku upitan.” Govoreći o odnosima u porodici i kompaniji Milovan je rekao: „Braća i sestre su potencijalni slučajni poslovni partneri, jer partnerstvo braće i sestara nije datost i nešto što se podrazumeva.“ U svom izlaganju Milovan se dotakao i važnog pitanja kada naslednika ne zanima firma, te da li to znači da ga ne zanima i novac ili druga porodična imovina. „Lično smatram da je to pogrešno i da treba da ih zanima i da svakako treba da budu uključeni u porodični protokol i forum. Važno je jer tim svojim prisustvom, neko ko ne radi u firmi najčešće sa strane vidi sve mane firme bolje i zato je važno da svi budu u porodičnom protokolu“, zaključio je Milovan.
Nakon njega, nastupio je Emin Efendira, Mega Trans Visoko, BIH sa prezentacijom pod nazivom „Ja, porodica, firma – jučer, danas sutra“. U svom izlaganju ispričao je svoj put i priču o porodičnoj kompaniji, te predstavio najčešća tri scenarija u porodičnim kompanijama. Prvi scenario je kada osnivač ne želi da komunicira o čemu razmišlja, drugi je da su svi u porodici suvlasnici al na papiru je samo osnivač, i treći scenario je kada osnivači puste decu al suštinski nisu spremni da oni budu suvlasnici. „Po mom mišljenju rešenje je da osnivač mora sam sa sobom da razluči šta želi i da bude u skladu i miru sa svojom odlukom. Možda osnivač ne želi da ostavi firmu u nasledstvo, i to je potpuno legitimno, ali prva i osnovna stvar je odlučiti šta želi i biti u miru s tim. Druga stvar je komunicirati jasno i glasno, a treća je odlazak u sud i stavljanje na papir svega o čemu je pričano i dogovorano usmeno sa naslednicima.“ Emin je pričao i o tome kako je izašao iz porodične firme jer je skoro svo svoje vreme provodio radeći i nije želeo da ga rođena deca ne poznaju. O konfliktima koji neminovno nastaju u porodičnim kompanijama Emin je rekao: „Svađa je dobra među članovima porodice iz toga se uvek izrodi nešto dobro, jer najgore stvari su one koje se guraju pod tepih i to uvek ima pogubne efekte.“ Kada je reč o naslednicima i njihovom radnom iskustvu Eminov stav je jasan: „Mislim da je jako važno i bitno da se minimum tri godine radnog iskustva stekne van porodične firme, a ne da naslednicima to bude prvo zaposlenje. Veliki sam pobornik zdravog egoizma i smatram da bi svaka odrasla osoba trebalo sebe da stavlja na prvo mesto.“
Predrag Milićević, Rukovodilac sektora marketinga i komunikacija, RNIDS govorio je o nasleđivanju internet identiteta kompanije u svom izlaganju pod nazivom „Čija je u stvari vaša adresa?“. „34,32% biznisa koristi besplatne mejl servise kao što je Gmail i slične što nije preporučljivo jer nije kompletno u vašoj kontroli. Tragično je po biznis ako ostanete bez svog poslovnog mejla.“ Pričajući o važnosti posedovanja domena firme Predrag je rekao: „Od 1.000 web prodavnica preko 20% domena je registrovano na fizička lica, a ne na firmu. Na pravno lice koje nije vlasnik firme registrovano je 8% njih. Najtoplija preporuka je da se domen tretira kao važan resurs identiteta kompanije. Internet identitet kompanije to jest domen bi trebalo da se nasleđuje kada se nasleđuje firma.“
Ove godine prvi put prisutni su imali prilike da čuju i pripadnik treće generacije. „Stigla je treća generacija“ naziv je predavanja koje je održao Luka Diel Zadro, Pipi (Dalmacijavino), Split, Hrvatska koji je prisutnima predstavio svoj porodični biznis i objasnio svoj specifičan položaj te da je njegov najveći problem bio to što je za stariju generaciju bio unuk a za mlađu sin, i objasnio način na koji je to prevazišao. Luka je govorio o tome kako se pripremao, kako je imenovan za predsednika uprave „Dalmacijavina“ koji je akvizirala kompanija njegovog dede, da li se lakše razume sa njim ili sa ocem, šta je sve činio i čini da bi povratio sjaj čuvenom brendu „Pipi“ i ko mu u tome više pomaže…
Nakon zasebnih predstavljanja panelista i njihovih izlaganja i predstavljanja kompanija otpočeo je prvi panel BIZIT seminara „Kosi tata, kosim ja“ – Lakše je kada sam sam? koji je doneo živu i zanimljivu diskusiju u koju su uključeni i osnivači i naslednici kompanija. Učenici panela su bili Marko Ilić, Beotim, Beograd; Dajana Harhaji Filipović, DAK Comerce Novi Sad; Marko Vujović, GPS Insulators i Marko Starović, Eurokolor, Beograd. Moderator panela je bio Boris Vukić. „Svi bismo mi najviše voleli da su nam deca čiste kopije nas samih, ali to nije tako u praksi“ rekao je Starović. Dajana je iskazala stav da ne bih podržavala odluku da njena deca letnje raspuste provode radeći u porodičnoj kompaniji jer je i sama taj put prošla što je po njenom mišljenju ostavilo jak utisak na njen dalji razvoj. „Treba čovek da bude spreman da se stvari neminovno menjaju a ljudi odlaze, i da gleda iz toga da izvuče najbolje što može. Prva lekcija treba da bude da znate šta šta nećete a hoćete i da gledate to da ostvarite“, rekao je Ilić. „Koliko god da se tata za sve pita, krenuli smo sa profesionalizacijom i dosta su sređeni procesi u firmi sada“, rekla je Dajana. Na pitanje kako naslednici mogu da pomognu u profesionalizaciji firme Vujović je rekao da naslednici ali i osnivači moraju da komuniciraju i da kažu šta žele. „Savet za mlađe je da veruju u svoj radi i kvalitete sve ostalo dođe na svoje“, rekao je Vujović, a Ilić se složio sa njim i dodao „Brutalno iskrena komunikacija je ključ“. „Savet maldima, posle fakulteta znanja nikad dosta, tu su seminari, kursevi“, rekao je Starović. Vujovićev savet je da je komunikacija bolja van firme, te ako postoji mogućnost razgovore obavljaju van kancelarija, na ručku nekom, jer su u firmi usijane glave. Dajana je rekla da za deset godina vidi sebe u onome što voli da radi, a što se tiče porodične firme „Mama i tata moraju da se dogovore šta žele, da je zadrže što bi tata želeo ili prodaju što bi mama želela.“ Nadovezujući se na Dajanino mišljenje, Ilić je rekao da sebe vidi za katedrom na fakultetu.
Panel kojim je okončan BIZIT seminar „(Ne)voljno partnerstvo braće i sestara” – Lakše je kada nas je više? se bavio izazovima koji stoje pred naslednicama porodičnih firmi i partnerstvom braće i sestara. Govorili su: Radovan Jovanović, Uniplast, Čačak, Mina Vereš, Vinarija Doja Blace, Nevenka Jovanović, MPK Trade Valjevo, Darko Budeč, Buck doo, kao moderator panela Ivan Stanković, Communis. „Ja sam uvek na strani mlađih, naslednika, samo im treba iskustva ali meni je uživanje da radim sa malđima“, rekao je Budeč. Nevenka i Mina su se složile da se roditeljima sa godinama u firmi obraćaju imenom, a dok su bile mlađe i uslovno zavisile od njih oslovljavale su ih sa tata i mama. „Milion i po firmi u Nemačkoj se bliži penziji osnivača“, rekao je Stanković. „Kada smo prošli Adižes transformaciju tek je onda nastao haos, svađali smo se svi u porodici i firmi, sestre i ja, roditelji i mi deca“, rekla je Nevenka. „Firma ima profesionalni menadžment i imaće ga. Ne bih decu opterećivao sa nekom obavezom da budu u firmi i da budu u bordu ili slično, slobodni su da izaberu svoj put i da se bave nečim što vole. Dobro postavljen sistem je za decu koja nasleđuju prilično olakšanje, loše postavljen sistem i firma koja nije pozicionirana na tržištu predstavlja opterećenje, ispravljanje krivih drina. Firma ne sme da zavisi od osnivača, stalno mora da ima tržišnu vrednost“, rekao je Budeč. „Brat i ja imamo različita mišljenja, svađali smo se ali to ne treba da vidi niko drugi, zbog čega smo imali takozvanu „šok sobu“ za koju smo se dogovorili da ne izlazimo dok ne rešimo problem“, rekao je Radovan. „Ja sam jedan od članova žirija za EY izbor preduzetnika godine pa znam da je u Srbiji tranzicija sa osnivača na naslednike u čak 80% i više slučajeva urađena van svakih očekivanja. Svaki put se iznenadimo kako to lepo funkcioniše“, rekao je Budeč.
Za veliko finale imali smo predavanje Borisa Vukića, direktora Adizes instituta, koji je rekao da je cilj generacijske tranzicije da kompanija uspešno funkcioniše, a da članovi porodice imaju normalan nedeljni ručak. „Svaka vrednost ima svoju cenu. Konflikti između osnivača i naslednika nastaju jer se ne zna ko šta radi tačno i ko kome odgovara. Važno je da dete ima strast prema biznisu. Politike investiranja obavezno treba ubacivati u porodični protokol.“
Tokom i nakon predavanja, kao i panela se odgovaralo na brojna pitanja publike, što je davalo dodatni ton diskusiji, ali i pokretalo brojne teme koje su u praksi bitne vlasnicima porodičnih firmi.
BIZIT Seminar – „Tradicije nemamo, iskustva imamo“ su zajednički organizovali PC Press i Adizes institut uz podršku RNIDS-a i Strauss Adriatic sa brendom BeanZ.
