U 21. veku tehnologija utiče na svaki trenutak ljudskog života. Informacione i komunikacione tehnologije se brzo menjaju i transformišu gradski život, kulturu i navike građana. Upravo ćemo na BIZIT-u govoriti o temi pametnih gradova i kakvi sve rizici po bezbednost informacija postoje.
Danas su gradovi živi, aktivni, produktivni i inovativni, ali se u isto vreme suočavaju s brojnim problemima, kao što su velika naseljenost, saobraćaj, otpad, zagađenje vode i vazduha, neplanska urbanizacija i ostalo.
Prema najnovijim prognozama Ujedinjenih nacija World Population Prospects 2022, svetska populacija bi mogla dostići 8,5 milijardi 2030. godine, 9,7 milijardi 2050. i 10,4 milijarde 2100. godine. Procenjuje se da će do 2050. godine 68 odsto svetske populacije živeti u gradovima.
Digitalizacija, razvoj inovacija, omogućavaju nam da rešimo ekonomske, društvene i tehnološke probleme gradova. Razvijaju se mnoge tehnologije koje omogućavaju gradovima i vladama da prave dugoročne planove. Međutim, ovaj brzi razvoj tehnologija može se kretati i u negativnom i u pozitivnom smeru. Činjenica da je svaka informacija dostupna dovodi do toga da društvo želi više, a vlasti bi trebalo da budu u mogućnosti da ponude rešenja za ispunjavanje ovih zahteva. Povezivanje urbane infrastrukture, integracija i organizacija sektora suštinski je deo održivosti u pametnim gradovima.
Prema Indeksu pametnih gradova (SCI), 118 gradova je rangirano na osnovu ekonomskih i društvenih pokazatelja i mišljenja stanovnika UN Indeksa ljudskog razvoja. Tri grada su rangirana kao najpametniji gradovi na svetu prema Indeksu pametnih gradova 2021, pri čemu je Singapur zauzeo prvo mesto, Cirih drugo, a Oslo treće.
Singapur ima program veštačke inteligencije pod nazivom AI Singapur (AISG) i ima „pasoš veština”, u koji se beleže diplome, sertifikati i sve to pomoću sistema koji pokreće blockchain. Cirih prikuplja podatke iz mreže širokog dometa (LoRaWAN) za rešenja za pametne gradove. Ovi podaci se koriste za pronalaženje rešenja za izazove kao što su kvalitet vazduha, upravljanje vodama i saobraćaj.
Pametni gradovi prikupljaju podatke pomoću IoT tehnologija i koriste informacije dobijene iz ovih podataka za efikasno upravljanje resursima i uslugama. Istovremeno, takođe koriste informacione i komunikacione tehnologije (IKT) za povećanje operativne efikasnosti, razmenu informacija s javnošću i poboljšanje kvaliteta državnih usluga i blagostanja građana. Na primer, Oslo ima oko 20.000 pametnih uličnih svetiljki koje su doprinele ukupnoj uštedi energije od približno 70 odsto.
Tehnologije pametnih gradova su od velikog značaja za održivost i razvoj čovečanstva, a mnoge gradske vlasti u različitim delovima sveta pokušavaju da primene ove alate u svojim gradovima. IoT tehnologija, 5G, VR su tehnologije budućnosti koje polako nalaze svoju primenu i u našoj zemlji. Šta tehnologija može, dokle smo stigli u Srbiji i kako to utiče na ljudska prava tema je panela „Pametni gradovi – da li smo spremni?” koji realizujemo u saradnji sa Fondacijom za otvoreno društvo. Panel će biti održan u okviru glavnog programa konferencije BIZIT, 9. novembra 2022, s početkom u 16 sati, a o ovoj važnoj temi razgovaraće prof. dr Oliver Tošković sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Dejan Drajić sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, Jelena Adamović, advokat, SHARE Fondacija, Pjer Vučković, direktro za strategiju, planiranje i razvoj mreže, CETIN i Dejan Ristanović, glavni urednik PC Press-a, u ulozi moderatora panela.
