Hotel Jugoslavija
Bulevar Nikole Tesle 3, Beograd
Ono što Četvrtu industrijsku revoluciju čini toliko različitom od prethodnih jeste konvergencija i interakcija niza tehnoloških trendova odjednom. Deset glavnih tehnoloških trendova koji pokreću svet su okosnica programa jubilarnog desetog BIZIT-a. Kroz više od 50 predavanja u dva konferencijska dana upoznaćemo te trendove i razgovarati o njihovoj biznis primeni – kako da najbolje iskoristimo ono što tehnologija već može.
Sveprisutno računarstvo – Kompjuteri su svuda oko nas: u našim džepovima, na zglobovima, u automobilima, čak i u našim kućnim aparatima.
Kako se procesorska snaga povećavala a dimenzije čipova smanjivale, navikli smo da računari i drugi uređaji postaju manji, lakši, jeftiniji, moćniji i sveprisutniji. Prosečan pametni telefon današnjice je po većini parametara moćniji od superkompjutera od pre 10 godina. Gledajući unapred, sledeći veliki skok u računarskoj moći će biti kvantni računar. Kako će se koristiti ta nezamisliva brzina i moć!
Sve povezano i sve pametno – Poznato je da Internet stvari (IoT), objedinjuje pametne televizore, pametne satove, pametne tastere i mnoge druge naprave. Internet stvari se odnosi na sve veći broj inteligentnih, povezanih uređaja i objekata koji su sposobni da prikupljaju i prenose podatke.
U budućnosti će biti povezano sve što se može povezati. Ne samo u pogledu uređaja i proizvoda, već i prostora u kom živimo i radimo. Od pametnih, povezanih fabrika i kancelarija do čitavih pametnih gradova, prostori oko nas će sve više biti opremljeni mogućnošću da nadgledamo šta se dešava i da se ponašamo u skladu s tim. Gde je tu vrednost za biznis!
Datafikacija našeg sveta – Sveprisutno računarstvo i IoT u velikoj meri doprinose ogromnoj količini podataka koji se generišu na dnevnoj bazi. Pored podataka koje generišu mašine, mi ljudi takođe generišemo masu podataka kroz naše svakodnevne aktivnosti, i taj dotok ne pokazuje znake usporavanja.
Kako se mogu koristiti ovi podaci za dizajniranje boljih proizvoda i usluga, poboljšanje poslovnih procesa, kvalitetnije donošenje odluka, i stvaranje novih izvora prihoda, uz puno uvažavanje privatnosti!
Veštačka inteligencija (AI) – Podaci koji se generišu su osnovni pokretač veštačke inteligencije, koja je napravila neverovatne skokove u poslednjih nekoliko godina, posebno kada je reč o „razgovornoj veštačkoj inteligenciji“.
Preduzeća treba što pre da prihvate činjenicu da kupci već sada očekuju da sve vrste proizvoda i usluga imaju neku vrstu AI sposobnosti.
Proširena realnost (XR) – XR je krovni termin koji predstavlja spektar imerzivnih tehnologija: virtuelna realnost (VR), proširena stvarnost (AR) i mešana stvarnost (MR).
XR je prvenstveno bio poznat po imerzivnom igranju igara, ali danas se primenjuje u industriji, za kreiranje impresivnijih, personalizovanih iskustava za kupce i zaposlene. Na primer, kupci već sada žele da isprobaju proizvode virtuelno – kako im stoji haljina ili kako izgleda nova sofa u dnevnoj sobi, a zaposleni već sada uče na nove, impresivne načine.
Naše iskustvo sveta se već sada odvija u zamagljenom prostoru između stvarnog i digitalnog, a XR samo ubrzava ovu integraciju. Važno je to razumeti i pronaći način kako kroz proširenu realnost stvoriti impresivna iskustva za klijente i zaposlene.
Digitalno poverenje – Cilj je izgraditi bezbedni digitalni svet, gde se transakcije i interakcije odvijaju sigurno i lako.
Mnogi veruju da će blockchain i DTL tehnologija (Distributed Ledger Technology) igrati centralnu ulogu u podizanju digitalnog poverenja i bezbednijim interakcijama. Kako ostvariti napredak u blockchain prostoru!
3D štampa – Već sada za 3D štampanje se može koristiti skoro sve: plastika, metal, prah, beton, tečnost, čak i čokolada. Čitave kuće sada mogu da se štampaju 3D. Ova tehnologija ima potencijal da transformiše proizvodnju. Ona daje mogućnost „pravljenja“ stvari koje se ne mogu lako proizvesti tradicionalnim metodama kao i proizvodnju visokopersonalizovanih ili jednokratnih proizvoda.
Uređivanje gena i sintetička biologija – Uređivanje gena bi moglo, malim promenama u DNK doneti velike skokove u borbi protiv bolesti zbog „loših“ gena kod ljudi, životinja i useva. Sintetička biologija je zadužena za velike promene, spajanje dugih lanaca DNK i njihovo umetanje u organizam. Kao rezultat, organizam se može ponašati drugačije ili imati potpuno nove sposobnosti.
Kakve ovo veze ima s preduzećima? Ogromne! Zamislite koliko se može promeniti način proizvodnje hrane!
Nanotehnologija i nauka o materijalima – Manipulacija materijom na atomskom i molekularnom nivou, već nam je dala neverovatan napredak, od sićušnih kompjuterskih čipova, ekrana pametnih telefona i litijum-jonskih baterija, do tkanina otpornih na mrlje.
Gledajući unapred nanotehnologija ima potencijal da napravi nove, revolucionarne materijale i uređaje za primenu u medicini, elektronici, informacionim tehnologijama, biomaterijalima, energetici, ekologiji, vojnoj industriji…
Nova energetska rešenja – Nuklearna fuzija se često pominje kao čisto i potencijalno neiscrpno energetsko rešenje za budućnost, ali postoji problem – održavanje reakcije fuzije zahteva više energije nego što proizvodi! Zahvaljujući napretku u tehnologiji magneta, možda ćemo videti da reaktor nuklearne fuzije isporučuje neto izlaznu snagu već 2035. godine.
Do tada, treba istraživati, razvijati i primenjivati „zelene“ izvore energije. Dokle smo stigli i šta je realno primeniti a da ušteda i efikasnost budu stvarni i merljivi!
Dođite na BIZIT!
Ključna lekcija iz svih ovih trendova je da ulazimo u eru stalne i brze evolucije, gde se višestruki tehnološki trendovi prepliću jedni s drugima da bi doneli ogromne promene. Za preduzeća, to znači da su dani postepenih tehnoloških nadogradnji zauvek prošli. Stalne promene su put u budućnost!
Da biste bili u toku s najnovijim poslovnim i tehnološkim trendovima, učestvujte na BIZIT konferenciji, gde ćemo 8. i 9. novembra razgovarati o novim trendovima i o tome kako da pravilno izaberemo tehnološke resurse i kako da ih primenimo, obezbeđujući stalni rast. Rezervišite svoje mesto na najvažnijem poslovnom događaju ove jeseni, prijavite se već sada!
8.novembar
Data centri
Multi Cloud
IT Infrastruktura/inženjering
Cyber Security
Smart world
Teme panela prvog dana
9. novembar 2023.
Poslovni softver i rešenja
E-commerce
E-banking
Komunikacije
Marketing
Teme panela drugog dana
08:15 – 09:00
Registracija učesnika
09:00 – 09:10
Pozdravni govor
09:10 – 09:20
Svečano otvaranje
Prvu polovinu radnog veka proveo je u Pošti Srbije, čiji je i stipendista bio, kao direktor odgovoran za IT, elektronske komunikacije i razvoj gde je doprineo osmišljavanju i implementaciji novog poštanskog tehnološko-informacionog sistema i izgradnji regionalnih poštansko-logističkih centara u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Jedan je od najzaslužnijih stručnjaka što je Pošta Srbije, zahvaljujući digitalizaciji i razvoju elektronskog poslovanja, 2016. godine ostvarila najbolji poslovni rezultat u istoriji svog poslovanja.
Doprineo je u osnivanju Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Republike Srbije 2017. godine, kada je postao i njen direktor. Zaslužan je za intezivan razvoj usluga i infrastrukture elektronske uprave, digitalnoj transformaciji javne uprave, napretku digitalne ekonomije, ali i prepoznatljivosti, poverenju i veri građana u eUpravu. Izgradnjom Državnog data centra u Kragujevcu, kao i implementacijom elektronskih usluga Bebo, dobro došla na svet, eVrtić, eUpis, Moja srednja škola, eSanduče, elektronski potpis u klaudu i mnogih drugih na Portalu eUprava ostavio je neizbrisiv trag u digitalizaciji javne uprave u Srbiji.
Godine 2002. dobio je nagradu Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Vlade Republike Srbije na javnom pozivu za najbolje mlade istraživače i naučnike koji su svojim angažovanjem dali doprinos razvoju nauke i tehnologije, promenama u zemlji, kao i započetim reformama; koji su ostali u zemlji i svojim angažovanjem doprineli njenom sveukupnom bržem razvoju i povezivanjem sa svetom.
Godine 2022. dobio je Nagradu grada Beograda despot Stefan Lazarević koja se dodeljuje za delo koje predstavlja najvrednije dostignuće u umetnosti, nauci, medicini, arhitekturi i urbanizmu, poljoprivredi, novinarstvu, obrazovanju, sportu i zaštiti životne sredine. Nagradu je dobio za izuzetni doprinos u organizaciji i realizaciji vakcinacije stanovništva u Beogradu u 2021. godini u okolnostima proglašene svetske pandemije virusa SARS-CoV-2/COVID-19.
Godine 2023. je odlikovan javnim priznanjem – Plaketom Svetog Đorđa, najvišim odlikovanjem grada Kragujevca za pruženu pomoć ovom gradu i njegovim građanima, za izuzetno lično i profesionalno zalaganje i ostvarene rezultate u oblasti digitalizacije, izgradnju Državnog data centra u Kragujevcu i inicijativu za izgradnju Inovacionog distrikta u Kragujevcu, čime je ovaj grad postao vodeći IT centar u Republici Srbiji i Jugoistočnoj Evropi.
Oženjen je Anetom, otac Stefana i Aleksandra.
09:20 – 09:35
Znanje vredi, neznanje košta – Ko je tačno (ne)znanje?
09:35 – 10:00
Makro-ekonomske činjenice i očekivanja za Srbiju
10:05 – 10:30
Industrijski data centri
10:35 – 10:50
CaseStudy, primena modela ALE opreme
10:55 – 11:10
Izazovi kontinuiteta poslovanja
11:15 – 11:30
Kafe pauza
11:35 – 11:50
Jedna mreža, jedno IT iskustvo
11:55 – 12:10
Efikasnost i energetska efikasnost u data centrima
12:15 – 12:30
All-in-one infrastrukturna rješenja za energetski efikasne Data Centre
12:35 – 12:50
Svijet povezivanja kroz mrežna i bežična rješenja
12:55 – 13:10
Postavljanje novih standarda – Data Centar Schneider Electric Razvojnog centra u Novom Sadu
13:15 – 13:30
Kafe pauza
13:35 – 13:50
Usluge za UPS i data centre
13:55 – 14:10
Kritična infrastruktura u Gen AI/HPC aplikaciji
14:15 – 14:30
SOC – Security Operations Center
14:35 – 14:50
A1 Cyber Protect
14:55 – 15:20
Umni vatromet
15:25 – 16:20
Ručak
16:25 – 16:40
Digitalizacija zdravstvenog sistema
16:45 – 17:45
Panel E-zdravlje: Srbija kula zdravlja
Moderator: Uroš Bogdanović
Učesnici: Dragana Lukić (Roche), Marijana Vasilesku (Medigroup), Vukašin Radulović (Heliant), Miloš Nikolić (Galenika), Strahinja Mavrenski (MNA), Vasilije Kodžopeljić (Schneider Electric)
09:00 – 09:30
Registracija učesnika
09:30 – 09:55
Sistem kao celina
Prisutan je u javnosti kroz pisanje kolumni, prilozima u dnevnoj štampi i drugim elektronskim medijima. Član je redakcije naučnog časopisa: Panekonomikus, a bio je član redakcija časopisa: Ekonomska misao, Ekonomist, Ekonomske analize, Ekonomike i poslovne politike. Član je Naučnog društva ekonomista i Akademije ekonomskih nauka Srbije. Do sada je objavio, kao autor i koautor, šest knjiga, 34 priloga u tematskim zbornicima i preko 150 članaka u domaćim i međunarodnim časopisima.
10:00 – 10:15
Document Central i BC Insight rešenja
10:20 – 10:35
Implementacija AB Soft ERPa u fabrici za preradu povrća
10:40 – 10:55
Šta kupci zaista žele: Očekivanja kupaca u 2024. godini
11:00 – 11:25
Automatizacija proizvodnje iz ugla ERP-a
11:30 – 11:45
Kafe pauza
11:50 – 12:05
Upravljanje marketing troškovima u CRM-u
12:10 – 12:25
E-fakture i novi digitalni poslovni pejzaž
12:30 – 12:45
Kako se kalio ERP?
12:50 – 13:05
Integrisana softverska podrška na prodajnom mestu – InoPOS
13:10 – 13:25
Kafe pauza
13:30 – 13:55
AI revolucija kroz Large Language Model – Google u vašoj garaži
14:00 – 15:00
Panel: AI Fatamorgana
Moderator: Dejan Ristanović (PC Press)
Učesnici: dr Dušica Filipović Đurđević (Filozofski fakultet), dr Dejan Mirčetić (Institut za veštačku inteligenciju), Danilo Krivokapić (SHARE Fondacija), dr Borislav Agapiev (Waevio LLC), Petar Vasić (Vasić media), Nenad Cvjetićanin (advokat)
15:05 – 15:10
Kafe pauza
15:15 – 15:40
Kako rastemo: Lekcije iz Doline Smrti
15:45 – 16:45
Panel: ERP na zadovoljstvo korisnika
Moderator: Vesna Čarknajev (PC Press)
Učesnici: Ana Brkić (AB Soft), Petar Miljković (GoPro), Miloš Bošnjak (IIB), Emin Devlić (Unimaze)
16:50 – 17:00
Zagonetni kviz
17:05 – 18:00
Ručak
18:05 –
Svečano zatvaranje uz muzički program
Prvu polovinu radnog veka proveo je u Pošti Srbije, čiji je i stipendista bio, kao direktor odgovoran za IT, elektronske komunikacije i razvoj gde je doprineo osmišljavanju i implementaciji novog poštanskog tehnološko-informacionog sistema i izgradnji regionalnih poštansko-logističkih centara u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Jedan je od najzaslužnijih stručnjaka što je Pošta Srbije, zahvaljujući digitalizaciji i razvoju elektronskog poslovanja, 2016. godine ostvarila najbolji poslovni rezultat u istoriji svog poslovanja.
Doprineo je u osnivanju Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Republike Srbije 2017. godine, kada je postao i njen direktor. Zaslužan je za intezivan razvoj usluga i infrastrukture elektronske uprave, digitalnoj transformaciji javne uprave, napretku digitalne ekonomije, ali i prepoznatljivosti, poverenju i veri građana u eUpravu. Izgradnjom Državnog data centra u Kragujevcu, kao i implementacijom elektronskih usluga Bebo, dobro došla na svet, eVrtić, eUpis, Moja srednja škola, eSanduče, elektronski potpis u klaudu i mnogih drugih na Portalu eUprava ostavio je neizbrisiv trag u digitalizaciji javne uprave u Srbiji.
Godine 2002. dobio je nagradu Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Vlade Republike Srbije na javnom pozivu za najbolje mlade istraživače i naučnike koji su svojim angažovanjem dali doprinos razvoju nauke i tehnologije, promenama u zemlji, kao i započetim reformama; koji su ostali u zemlji i svojim angažovanjem doprineli njenom sveukupnom bržem razvoju i povezivanjem sa svetom.
Godine 2022. dobio je Nagradu grada Beograda despot Stefan Lazarević koja se dodeljuje za delo koje predstavlja najvrednije dostignuće u umetnosti, nauci, medicini, arhitekturi i urbanizmu, poljoprivredi, novinarstvu, obrazovanju, sportu i zaštiti životne sredine. Nagradu je dobio za izuzetni doprinos u organizaciji i realizaciji vakcinacije stanovništva u Beogradu u 2021. godini u okolnostima proglašene svetske pandemije virusa SARS-CoV-2/COVID-19.
Godine 2023. je odlikovan javnim priznanjem – Plaketom Svetog Đorđa, najvišim odlikovanjem grada Kragujevca za pruženu pomoć ovom gradu i njegovim građanima, za izuzetno lično i profesionalno zalaganje i ostvarene rezultate u oblasti digitalizacije, izgradnju Državnog data centra u Kragujevcu i inicijativu za izgradnju Inovacionog distrikta u Kragujevcu, čime je ovaj grad postao vodeći IT centar u Republici Srbiji i Jugoistočnoj Evropi.
Oženjen je Anetom, otac Stefana i Aleksandra.
Uvek je spreman da se proaktivno suoči sa izazovom i fokusira na napredovanje.
Na poziciji Sales Manager-a u kompaniji Unimaze, nadgleda aktivnosti u prodaji kako lokalno tako i regionalno, učestvuje aktivno u promocijama i prodajnim kampanjama, te donosi odluke na osnovu podataka radi unapređenja performansi i resursa.
Takođe razvija i održava ključne klijentske odnose i identifikuje nove tržišne prilike u čemu mu iskustva na prethodnim pozicijama, kao što su Senior Business System Analyst i Key Account Manager, kako sam kaže, izuzetno pomažu.
Iako ga najviše zanima prodaja i marketing, gde i dalje ulaže u kontinuirano učenje, u D-Linku nadgleda celokupno poslovanje kancelarije u Zagrebu i Atini. Ono što ga posebno ispunjava je svakodnevna interakcija s ljudskim resursima u svim sektorima. S obzirom na raznovrsnost sektora koje D-Link pokriva, celi tim, deli zajednički cilj - pružiti najbolju moguću uslugu Tier 1 (distributerima) i Tier 2 (consumer i business) kupcima. Posebnu pažnju posvećuje radu na B2B projektima, gde kancelarija D –Linka iza sebe ima uspešne instalacije u celoj regiji.
Sertifikovan je od strane Uptime Institute kao ATD - Accredited Tier Designer. Dizajnirao je nekoliko projekata Data Centara u skladu sa Tier Standardom, nivoa pouzdanosti Tier III i IV.
Sertifikovan je i kao CTDC (Certified TIA-942 Design Consultant) - ekspertiza iz oblasti topologije i specifičnih zahteva infrastrukture Data Centra. Na mnogim projektima je učestvovao kao revizija tehničke dokumentacije u skladu sa najrelevantnijim standardom u ovoj oblasti – TIA942A.
Učestvovao u izradi brojnih projekata za potrebe vlada SFRJ, SRJ, Republike Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Pored profesure bavi se konsaltingom za potrebe krupnih preduzeća i banaka.
Prisutan je u javnosti kroz pisanje kolumni, prilozima u dnevnoj štampi i drugim elektronskim medijima. Član je redakcije naučnog časopisa: Panekonomikus, a bio je član redakcija časopisa: Ekonomska misao, Ekonomist, Ekonomske analize, Ekonomike i poslovne politike. Član je Naučnog društva ekonomista i Akademije ekonomskih nauka Srbije. Do sada je objavio, kao autor i koautor, šest knjiga, 34 priloga u tematskim zbornicima i preko 150 članaka u domaćim i međunarodnim časopisima.
Trenutno je na doktorskim studijama prava, sa temom naučnog istraživanja-Pravni aspekti veštačke inteligencije.
Formirao Vesimpex tim za implementaciju IT infrastrukturnih rešenja, koji je uspešno realizovao brojne projekte u proteklih deset godina. Zahvaljujući poštovanju principa ’bez kompromisa’, i dalje su prijatelji sa mnogobrojnim zadovoljnim korisnicima.
Muzički ansambl Imperial strings iz Beograda predstavlja ženski akustični duo koji izvodi popularnu, filmsku, tango, džez i evergrin muziku. Ansambl čine profesionalne licencirane umetnice, violinistkinja Jovana Dragić i violončelistkinja Aleksandra Đorđević. Ideja o nastanku ovakvog ansambla proističe iz želje umetnica da zvuk klasičnog muzičkog sastava prilagode uhu savremenog slušaoca i odgovore na zahteve postavljene pred nove generacije muzičkih izvođača.
Tokom više godina svog postojanja, ansambl ostvaruje značajan broj nastupa na koncertima, festivalima, korporativnim, kulturnim i privatnim događajima širom Srbije. Tokom letnjih meseci 2021. godine Imperial strings realizuje turneju na crnogorskom primorju nastupajući u okviru kotorskog muzičkog festivala.