Agenda

Nakon završenog školovanja u oblasti ekonomije, početkom 90-tih godina, u časopisu ’Računari’ osmislila i realizovala koncept marketinškog funkcionisanja računarskog časopisa. Taj koncept je primenila i dalje usavršila u PC Press-u, čiji je direktor od osnivanja. Kao ljubitelj modernih tehnologija, predano radi na digitalnoj transformaciji PC Press-a, sa ciljem da on i dalje bude najveći i najuticajniji ICT medij u Srbiji.
Zajedno sa kolegama i saradnicima osmislila je koncept konferencije BIZIT, poslovnog skupa koji predstavlja rešenja, nudi alternative i prati trendove u ICT industriji.
Privatno, voli Pariz, Zdravka Čolića i Banovo Brdo. Izuzetno ponosna na svoju porodicu, koja savremene tehnologije primenjuje – u poljoprivredi, uzgajajući borovnice na porodičnom imanju u okolini Kragujevca.

Dragan Đuričin je redovni član Svetske akademije umetnosti i nauke, kao i član Savetodavnog komiteta UNSCO. Profesor je strategijskog menadžmenta, upravljanja projektima, upravljanja rizicima preduzeća i ekonomike strategije. Glavni je urednik časopisa Ekonomika preduzeća – SAE Journal of Business Economics and Management. Predsednik je Udruženja korporativnih direktora Srbije. Napisao je desetine knjiga iz oblasti strategijskog menadžmenta, upravljanja projektima, sistemske tranzicije, upravljanja rizicima i Industrije 4.0. Bio je gostujući profesor na Univerzitetu u Veneciji, kao i član Fulbrajt fondacije. Bio je član organa korporativnog upravljanja u desetinama multinacionalnih i uglednih srpskih korporacija, uključujući Tarkett, Molson Coors, Danube Foods Group, Addiko Bank. Radio je u Deloitte-u 24 godine, zauzimajući najviše pozicije, uključujući predsednika Deloitte Pannon Adria i predsednika Deloitte Srbija. Bio je predsednik Nadzornog odbora Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje. Trenutno je član organa korporativnog upravljanja Metalca, Messer Tehnogasa i NLB Komercijalne banke. Bio je osnivač i izvršni predsednik Kopaonik biznis foruma. Petnaest godina bio je predsednik Saveza ekonomista Srbije. Bio je član Privrednog saveta Vlade Republike Srbije. Bio je angažovan na pripremi nekoliko tranzicionih zakona, posebno zakona o privatizaciji, kao i programa fiskalne konsolidacije poznatog kao „Avramovićev program“. Njegova stalna preokupacija je ekonomika tranzicije. Njegovi trenutni interesi uključuju promenu paradigme u ekonomiji i uticaj Industrije 4.0 na finansiranje „neto-nula” tranzicije, kao i cirkularne i regenerativne ekonomije.

Aleksandar Bukva je stručnjak za fizičku IT infrastrukturu data centara u okviru kompanije Schneider Electric, gde je fokusiran na razvoj mreže servisnih partnera i odnose sa krajnjim korisnicima na teritoriji Srbije i Crne Gore. Njegov rad obuhvata pozicioniranje naprednih tehnoloških rešenja koja omogućavaju pouzdano, efikasno i održivo upravljanje IT resursima.
Tokom karijere, Aleksandar je izgradio bogato iskustvo u data centar i telekom industriji, radeći na kreiranju i plasiranju infrastrukturnih rešenja koja odgovaraju na savremene potrebe korisnika. Njegovo razumevanje tržišta i tehnologije čini ga važnim glasom u industriji — što potvrđuje i činjenica da tradicionalno učestvuje kao govornik na BIZIT konferenciji, gde deli uvide o trendovima, izazovima i inovacijama u oblasti fizičke IT infrastrukture.

S preko 20 godina profesionalnog rada u IT sektoru Goran Premec je sakupio širok spektar znanja i veština. Tokom rada specijalizirao se u IT infrastrukturama, prvo s aktivnim delom IT infrastrukture, a u Rittalu i s kritičnom IT infrastrukturom. Učestvovao je na pripremama i implementaciji više projekata Data centara u regionu, uglavnom za energetski, bankarski, telekomunikacioni i zdravstveni sektor. Energetsku efikasnost i korišćenje nadzornog sistema smatra ključnim elementima u današnjim IT sistemima. Goran danas obavlja funkciju regionalnog rukovodioca poslovne jedinice IT za SEE.

Bogdan Strătulă se pridružio kompaniji Vertiv 2021. godine, nakon karijere duže od 20 godina, posvećene gotovo isključivo tehnologiji i IT industriji.
Trenutno je Channel Sales Manager za region Jugoistočne Evrope, gde vodi partnerske odnose i kreira prodajne strategije kroz regionalni kanal ekosistem.
U ovoj ulozi fokusiran je na jačanje saradnje sa distributerima i reselerima, dok ujedno širi prisustvo kompanije Vertiv u oblasti termalnog menadžmenta, distribucije električne energije i rešenja za kritičnu infrastrukturu.
Tokom svoje karijere, Bogdan je obavljao ključne komercijalne funkcije u kompanijama Xerox, Bausch + Lomb i Kaspersky Lab, gde je blisko sarađivao sa kanal partnerima, distributerima i kupcima.
Ova iskustva omogućila su mu jedinstven „insajderski pogled“ na poslovnu dinamiku na svim nivoima distributivnog lanca, kao i sveobuhvatno razumevanje funkcionalnih odnosa između različitih nivoa i kanalnog ekosistema u celini.
Kako voli da istakne, Bogdan je strastveni zaljubljenik u inovacije i tehnologiju, uvek u potrazi za pametnijim rešenjima koja može da ponudi partnerima i klijentima.
Bogdan je diplomirao Menadžment na Akademiji ekonomskih studija u Bukureštu (ASE).

Srđan Milićević je završio Elektrotehnički fakultet u Beogradu i stekao zvanje master inženjer elektrotehnike i računarstva. Tokom fakulteta bio je član upravnog odbora Studenata elektrotehnike Evrope. 15 godina se bavi elektroenergetskim instalacijama, elektromotornim pogonima (EMP) i centralnim sistemima za nadzor i upravljanje (CSNU). Poslovnu karijeru je počeo u kompaniji Mašinoprojekt KOPRING gde je projektovao objekte u zemlji i inostranstvu. Njegov sadašnji fokus u Konvereksu, gde je zaposlen od 2018, su jednosmerna i naizmenična besprekidna napajanja. Zajedno sa kolegama i korisnicima projektuje i izvodi elektroenergetske instalacije za Banke, Kontrolu leta, server sale, data centre, industrijske i poslovne objekte.

Srđan Savić je master inženjer elektrotehnike i računarstva zaposlen u kompaniji „ENEL PS d.o.o.“ kao projektant elektroenergetskih instalacija. Diplome je stekao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, smer „Elektroenergetski sistemi“ (osnovne akademske studije) i smer „Mreže i sistemi“ (master akademske studije). Poseduje licencu Inženjerske komore Srbije za projektovanje električnih instalacija i elektromotornih pogona - 351I. Ima više od 7 godina radnog iskustva u projektovanju elektroenergetskih instalacija niskog napona u stambenim/komercijalnim objektima i data centrima, kao i iskustvo u 3D modelovanju električnih instalacija u softverskom paketu „Autodesk Revit“. Projektovao je više od 350 malih solarnih elektrana i desetak hibridnih sistema napajanja za telekomunikacionu kompaniju - mobilnog operatera. U poslednje dve godine bavi se projektovanjem hibridnih sistema napajanja i usavršavanjem njihovih algoritama za optimalan rad. Oblasti interesovanja: energetska elektronika, baterijska skladišta električne energije, obnovljivi izvori energije, kvalitet električne energije, prenosni sistemi srednjeg i visokog napona, računarske mreže i sistemi.

Shodno energetskoj tranziciji, potrebama korisnika i sve većoj potražnji, integracija različitih izvora električne energije kao i njeno skladištenje postaje nezaobilazna oblast u savremenoj energetici. Ovakav koncept povlači sa sobom mnogobrojne izazove, od kojih je najzahtevniji isporuka stabilnog besprekidnog napajanja u različitim situacijama i u različitim uslovima eksploatacije.
U te svrhe, hibridni sistemi napajanja predstavljaju inovativno, efikasno i pouzdano rešenje kombinujući više različitih izvora električne energije, koji zajednički obezbeđuju besprekidno napajanje. Ovo je naročito važno u oblastima gde ne postoji mogućnost priključenja na elektrodistributivnu mrežu ili je ona nestabilna - kao što je to čest slučaj u ruralnim područjima. Sa druge strane, određeni komercijalni i industrijski objekti priključeni na elektrodistributivnu mrežu zahtevaju visoku stabilnost i raspoloživost napajanja i u ovom slučaju hibridni sistemi napajanja nalaze veliku primenu. Nautička industrija, transport i mikromreže takođe predstavljaju veliki potencijal za korišćenje ovakvog tipa napajanja.
Hibridni sistemi napajanja doprinose održivom razvoju, smanjenju troškova i povećanju energetske sigurnosti i efikasnosti. Njihova upotreba donosi brojne prednosti, pre svega u pogledu redudanse, fleksibilnosti i skalabilnosti, a potom i u isplativosti, održavanju i na kraju smanjenju emisije CO2.

Ključne reči: besprekidno ON/OFF-Grid napajanje, obnovljivi izvori energije, baterijski sistemi za skladištenje električne energije, fleksibilnost, hibridni sistemi napajanja

Nenad Stojanović je rođen 19. februara 1970. godine u Beogradu. Diplomirao je na Fakultetu organizacionih nauka. Profesionalno je posvećen informacionim tehnologijama već preko 25 godina. Kao menadžer proizvoda u nekoliko vodećih distributerskih kompanija u Srbiji, tokom godina rada uspešno je učvrstio prepoznatljivost brojnih brendova na tržištu računarskih komponenti i potrošačke elektronike. Nedavno je, zahvaljujući uspešnoj saradnji sa proizvođačem nJoy UPS-eva, Micro Data Centara, solarnih invertera i storage baterijskih sistema, postao predstavnik brenda u ulozi regionalnog menadžera razvoja.
Nenad je strastveni ljubitelj muzike. Pohađao je časove rok gitare kod čuvenog Radomira Mihajlovića Točka, a godinama aktivno peva u crkvenim horovima i učestvuje na javnim nastupima. Kao svestrana ličnost sa širokim spektrom interesovanja, bavi se i grafičkim i veb dizajnom. Potvrdu svog kreativnog talenta dobio je pobedom na konkursu za dizajn članske karte Mense Srbija, čiji je član od 2006. godine. Pored kreativnih aktivnosti, angažovan je i u sportu - redovno igra pikado, bavio se streljaštvom i osvajao medalje na brojnim takmičenjima. Verovatno mu te osobine i talenti omogućavaju da "pogađa u centar" i u poslovnim izazovima.
Oženjen je Danijelom, koja mu predstavlja najveći oslonac i podršku u životu. Zajedno imaju dva sina.

Vladimir Urukalo više od 5 godina radi na poziciji SMB Sales Representative u okviru kompanije Lenovo. Sa preko 12 godina iskustva u prodaji IT uređaja, Vladimir je stekao veliku bazu klijenata sa kojima svakodnevno komunicira, te se trudi da konstantno unapređuje svoje znanje i veštine u prodaji. Iako je njegov posao primarno vezan za rad sa distributerima i prodajnim partnerima, Vladimir voli da komunicira i sa krajnjim korisnicima, kako bi ceo proces nabavke i implementacije IT uređaja protekao bez problema.

Iskusni IT lider sa više od 20 godina iskustva u oblasti IT infrastrukture, upravljanih servisa i digitalne transformacije. Tokom karijere uspešno je kreirao i implementirao strategije za razvoj profitabilnih managed services modela, kao i portfolija IT i bezbednosnih rešenja za enterprise korisnike.
Kombinuje duboko tehničko znanje sa strateškim planiranjem poslovanja, fokusiran na inovacije, održiv rast i vrhunsko korisničko iskustvo. U kompaniji Sky Express odgovoran je za pozicioniranje naprednih Cyber Security rešenja, sa posebnim fokusom na bezbednost data centara, kao i na širi spektar kompanija koje prolaze kroz procese digitalne transformacije.

Data centar više nije samo „rack i firewall“, već kompleksan ekosistem u kojem hiljade uređaja – od klima sistema i UPS-ova, do kamera i senzora – mogu postati ulazne tačke za sajber napade.
Predavanje otkriva skrivene rizike koje tradicionalni IT alati ne vide i pokazuje zašto je konvergencija IT i OT bezbednosti ključna za otpornost modernih data centara.
Ako mislite da znate sve što se dešava u vašem data centru – ovo predavanje će vas iznenaditi.

Ivan Mladenović – dipl. Inž. elektronike sa više od 15 godina rada u oblastima cyber bezbednosti, mreža i telekomunikacija, kako na domaćem tako i na internacionalnim tržištima. U kompaniji Check Point zadužen za razvoj tržišta Srbije.

U svetu konstantnih sajber pretnji, kada su korporativna okruženja postala previše kompleksna i kada je zaštita istih prevazišla tradicionalne sisteme sajber zaštite, postavlja se pitanje šta je to što nam preti spolja, koji su potencijalni “ulazi” u system i da li možemo preventivno da delujemo sa ciljem sprečavanja najgorih scenarija po naše radno okruženje.

Čuvari algoritama: Tehnologija, podaci i bezbednost
U eri u kojoj algoritmi donose odluke umesto ljudi, pitanje poverenja, bezbednosti i kontrole postaje ključno. Panel „Čuvari algoritama“ otvara diskusiju o tome ko oblikuje pravila digitalnog sveta, kako se štite podaci u doba veštačke inteligencije, i gde se povlače granice između inovacije i odgovornosti.
U digitalnoj ekonomiji, podaci su valuta, algoritmi su posrednici, a bezbednost je temelj poverenja. Ovaj panel otvara stratešku diskusiju o tome kako kompanije mogu da zaštite svoje podatke, upravljaju rizicima veštačke inteligencije i odgovore na sve kompleksnije izazove sajber bezbednosti.
Učesnici će razmatrati tehničke, etičke i društvene izazove savremenih tehnologija — od sajber bezbednosti do transparentnosti algoritamskih sistema, kao i uvide o regulativu, reputacione rizike i tehnološka rešenja, sa ciljem da se osnaži poslovna otpornost u svetu koji algoritmi sve više oblikuju.

Rođen 1970. godine, Sinisa Bošković završio je Vojnu srednju školu i Akademiju. Od 1993. godine vodi kompaniju Wizard, koja se od osnivanja bavi elektronikom, zabavnom rasvetom, specijalnim efektima i ozvučenjem.
Od 2006. godine fokus je na LED ekranima, čime je Wizard postao prvi proizvođač LED ekrana na Balkanu. Do danas su realizovali preko 10.000 različitih LED displeja i ekrana, prvenstveno za zabavne sadržaje poput diskoteka i koncerata, a zatim i za sve druge namene.
Kompanija garantuje najbolji odnos cene i kvaliteta, maksimalnu fleksibilnost u izradi ekrana, kao i kompletnu podršku u vidu montaže, servisa i održavanja.

Mira Mitrović je strukovni fizioterapeut, edukator i promoter zdravlja sa više od 30 godina iskustva.
Osnivač je programa BizPliz Wellbeing, edukativnog centra Dodirom do Zdravlja i Body Code terapijskog centra.
Kroz svoj rad povezuje nauku, dodir i svesnost, pomažući ljudima da razumeju telo kao najvažniji kompas u životu.
Njena misija je da zdravlje postane deo svakodnevice – ne luksuz, već navika.

Una radi u digitalnom marketingu više od 10 godina. Karijeru je započela u beogradskim agencijama, na pozicijama menadžera društvenih mreža i kreatora sadržaja. Nakon više od pola decenije kreativnog rada, fokusira se na strateško planiranje i upravljanje timovima. Poslednjih nekoliko godina radi kao konsultant. Od 2023. godine je i član Kameleon Solutions tima na poziciji menadžera marketinga. Široj javnosti je poznata kao autor bloga Pola kile digitala. Užoj javnosti – kao ljubitelj Bajage, čokolade i Liverpool FC.

Pošto je u prvim godinama karijere dobro “ispekao zanat” po beogradskim reklamnim agencijama, učestvuje, kao art direktor, u stvaranju kampanje koja osvaja Grand Prix advertising festivala Epica, prvu takvu nagradu za rad sa ovih prostora. Nedugo zatim dolazi u Comtrade, 1997. godine. U prvo vreme radi kao jednočlani marketing tim da bi 2001. godine inicirao osnivanje CAN advertising, in-house agencije koja servisira potrebe svih firmi unutar Comtrade grupacije kojih danas ima gotovo dvadeset, na tri kontinenta. Krajem 2005. godine kupuje 50% vlasništva u kompaniji Nutrimax, proizvođaču suplemenata sa visokim procentom biljnih vlakana, i napušta Comtrade da bi se posvetio tom projektu. U tom periodu osniva i sopstvenu marketing agenciju FWD, koja nekoliko godina radi za Findomestic banku. Početkom 2009. godine dobija poziv da se vrati u Comtrade i vodi kompletan marketing sektor posle akvizicije slovenačke firme Hermes SoftLab. Od tada je na poziciji CMO grupacije. Po obrazovanju je diplomirani inženjer arhitekture, a po sportskoj vokaciji strastveni teniser.

Ja, robot

Isak Asimov je između 1940. i 1950. godine objavio seriju priča koje su kasnije izdate pod nazivom Ja, robot - naslovom “pozajmljenim” od Oto Bajndera. U okviru te zbirke izašla je i priča Kolo-naokolo u kojoj se pojavljuju Asimovljevi Zakoni robotike, koji u originalu glase:

1. Robot ne sme povrediti ljudsko biće niti, svojom neaktivnošću, dozvoliti da ljudsko biće bude povređeno.
2. Robot mora poštovati naređenja ljudskih bića, osim ako se ta naređenja ne kose sa Prvim zakonom.
3. Robot mora da štiti sopstvenu egzistenciju, osim ako se to ne kosi sa Prvim i Drugim zakonom.

Ovi “zakoni” se nadvijaju nad mnoga današnja razmišljanja o veštačkoj inteligenciji, kada pokušavamo da procenimo njen uticaj na naš svet i odnos benefita i rizika koje AI predstavlja za čoveka 21. veka, sa svojim postignućima i posrnućima. Šta dakle u ovom trenutku vidimo kada pogledamo plejadu AI alata od kojih su neki već postali opšta mesta, pa čak i conditio sine qua non? Idemo li u dobrom pravcu, ili je trebalo da skrenemo levo kod Albukerkija? Da li AI donosi nesumnjivu korist, ili smo još na klackalici, sa koje možemo lako tresnuti na… tur? Koliki su realni troškovi AI hajpa, i ko će ih - i kada, i kako - platiti? Zašto vodeća AI kompanija ima tržišnu vrednost veću od zbira 2,000 kompanija koje čine tzv "small cap index" pod imenom Russel 2000? I šta ćemo sa svim tim, kuda ćemo dalje?

PS (trivia): u knjizi Ja, robot Asimov opisuje i fiktivnu kompaniju "United States Robots and Mechanical Men” od koje kasnije ime pozajmljuje firma U.S. Robotics, poznata po svojoj mrežnoj i komunikacionoj opremi.

Zamislite fabriku koja radi bez ljudi.
Mašine ne čekaju uputstva, papiri ne postoje, a svi – od kupca do dobavljača – znaju u realnom vremenu gde je svaka narudžbina, sirovina ili kvar.
Deluje kao naučna fantastika? Poslušajte iskustva iz organizacije koja učestvuje u projektu povezivanja, digitalizacije i automatizacije više od 150 fabrika u prehrambenoj industriji.

Saznaćete kako izgleda taj put, kroz četiri konkretne faze.

Igor radi u IT industriji više od 15 godina. Karijeru je započeo kao developer, a karijeru je gradio kroz više IT kompanija i marketing agencija na raznim pozicijama od developera do direktora web produkcije. Kompaniju Kameleon Solutions osniva zajedno sa Milanom Radulovićem 2018. godine i od tada je njegov fokus na popularizaciji CRM sistema kako u Srbiji tako i u regionu. Da bi Kameleon postao ono što sada jeste u regionu, svoj prvi veći CRM projekat su morali da urade u Africi tačnije u Nigeriji. Kako je sve to izgledalo, možete pročitati u tekstu Išli smo u Afriku.
Studirao je na Fakultetu organizacionih nauka. Otac jednog malog dečaka i zaljubljenik u tenis.

Mr Gvozden Marinković je istaknuti IT stručnjak i lider sa više od dvadeset godina iskustva u razvoju, implementaciji i vođenju kompleksnih projekata iz oblasti informacionih tehnologija. Tokom svoje karijere radio je na razvoju i integraciji softverskih i hardverskih sistema, sa posebnim fokusom na unapređenje poslovnih procesa i digitalnu transformaciju organizacija.
Kao direktor i suosnivač kompanije PlusPlus NT, specijalizovao se za kreiranje naprednih poslovnih aplikacija, rešenja za digitalizaciju i sisteme za upravljanje dokumentima (DMS). Njegov rad obuhvata uspešnu saradnju sa državnim institucijama, međunarodnim kompanijama i akademskim zajednicama, čime doprinosi razmeni znanja i primeni inovativnih tehnologija u praksi.
Gvozden Marinković je učenik Matematičke gimnazije u Beogradu. Diplomirao je i magistrirao na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je stekao snažnu akademsku osnovu koja je podržala njegov profesionalni razvoj i omogućila mu da postane jedan od vodećih stručnjaka u oblasti digitalizacije i upravljanja informacionim sistemima.

Kompletna digitalizacija - žaba koju moramo progutati.

Digitalizacija više nije stvar izbora već nužnost. Zakonska regulativa zahteva digitalizaciju, od svakodnevnih dokumenata kakvi su faktura i otpremnica, do godišnjih izveštaja kakva je arhivska knjiga čije je vođenje izuzetno kompleksno. Sa druge strane moderno poslovanje podrazumeva veći stepen sigurnosti, efikasnosti, distribuiranosti poslovanja, a interni IT sistemi, npr. ERP i CRM, proizvode i koriste obimnu eksternu i internu dokumentaciju. Digitalizacija je, nažalost ili sreću, žaba koju moramo progutati da bi zadržali korak sa vremenom. NGOffice je najbolje rešenje za kompletan proces digitalizacije, koji zahteva kvalitetnu pripremu, jasno definisanje poslovnih procesa, kao i razvoj specijalizovanih komponenti za integraciju različitih softverskih sistema. Najčešće je svaka kvalitetna digitalizacija unikatna, potpuno prilagođena poslovnim procesima jedne kompanije. Njen uspeh zavisi od spremnosti menadžmenta na promenu i kvaliteta ponuđenog IT rešenja, kakvo je NGOffice.

Nihad Salkić je CEO kompanije Orka koja je razvila sistem OWIS, sveobuhvatno rješenje za digitalizaciju poslovnih procesa. Tokom više od 20 godina rada razvijao je modele i alate koji organizacijama omogućavaju da svoje poslovne prakse i administrativne procese pretvore u fleksibilne i prilagođene digitalne tokove rada. Njegov fokus je na stvaranju rješenja koja spajaju profesionalne standarde sa stvarnim problemima korisnika.

Nakon završenog fakulteta za Poslovnu informatiku zapošljava se u AB Soft-u gde radi već punih 16 godina, a više od 6 godina na poziciji konsultanta.
Kao Implementator i vođa projekta odgovoran za uvođenje AB Soft poslovnog softvera može da se pohvali velikim brojem uspešno završenih projekata u velikim, srednjim i malim preduzećima. Iskustvo je sticao u direktnoj komunikaciji sa korisnikom, analizi problema i pronalaženju rešenja kao I saradnji po pitanju unapređenja organizacije I modernizacije poslovnih procesa preduzeća.

Priča o API-u i integraciji sa drugim, najčešće stranim softverima u smislu praćenja lokalnih zakona i zahteva (SEF, EPP, regulative) uz detaljno izveštavanje i praćenje poslovanja sa strane matične kuće. Upoznaćemo različite varijante povezivanja preko integracione baze u različitim obimima kako bi se izbegao dupli unos i omogućio komotan rad u prijateljskom okruženju korisnicima u Srbiji i matičnom preduzeću u inostranstvu.

Više od 17 godina iskustva u različitim oblastima IT industrije. 15 godina iskustva u Business Development-u i prodaji različitih poslovnih rešenja, pre svega ERP, CRM i DMS softvera. Preko smera za Informacione sisteme i tehnologije na FON-u, do programiranja, korisničke podrške, sistemske administracije i prodajnih aktivnosti u različitim domaćim i stranim kompanijama, stigao do sinteze tehničkog i poslovnog na poziciji Business Development Manager u okviru GoPro-a. Decenija direktnog i indirektnog učešća u razvoju i uspesima kompanije koja je Microsoft partner u domenu implementiranja različitih poslovnih softverskih rešenja. Otac jedne devojčice, zaljubljen u sport i nemačke ovčare.

Miloš Bošnjak je direktor preduzeća IIB, gde je zaposlen od 1998. i prošao je sve pozicije od: sistem administratora, administratora baze podataka, konsultanta i programera do rukovodioca razvoja. Iskustvo ga je naučilo da „Sve što sija nije zlato“, pa je zagovornik stava da je, prilikom izbora informacionog sistema, potrebno je pronaći pravu meru u odnosu na potrebe i mogućnosti preduzeća, raspoložive kadrove i softverska rešenja, a da on pritom ostvari svoju misiju: pruži potrebne, istinite i pravovremene podatke, kraće rečeno informacije.

Iz 35 godina rada prvog srpskog ERPa – UPISA, podelićemo viđenje kako jedan dobro uveden ERP treba da se ponaša iz ugla opštih funkcionalnosti, ali i pružanja usluga implementacije i kasnije podrške.
Iznećemo i pogled kako se navedeno uklapa sa trendovima na globalnom, a sve više i na domaćem tržištu.

Bojan Brajović je direktor prodaje u kompaniji Docloop, gde radi gotovo pet godina. Bio je uključen u ključne momente razvoja kompanije – od dobijanja licence informacionog posrednika i akvizicije više od 4.500 klijenata, do lansiranja platforme MojDMS za digitalizaciju poslovanja. Od samog početka vodi prodaju ovog proizvoda, koji je za samo dve godine osvojio poverenje preko 600 kompanija.
Posebno uživa u tome što zajedno sa kolegama iz tehničkog i drugih sektora učestvuje u stvaranju proizvoda koji pomaže kompanijama da pojednostave i unaprede svoje procese. Ima bogato iskustvo u integracijama sa ERP rešenjima i drugim softverima, što čini važan deo njegove profesionalne ekspertize.
Studirao je ekološko inženjerstvo. Kada se ne bavi digitalizacijom i biznisom, slobodno vreme provodi u sportskim aktivnostima, putovanjima, vremenu u prirodi sa svojom desetogodišnjom kćerkicom što koristi kao poligon obnavljanje energije i insipiraciju za nove poslovne izazove.

Korisnik na tronu: šta traži, šta dobija, šta ga (ne)zadržava?
U eri kada se korisnik tretira kao car, pitanje je — da li mu se zaista ispunjavaju sve želje, ili mu samo nudimo krunu bez moći? Panel „Korisnik na tronu“ otvara iskren razgovor o tome šta korisnici zaista žele, koliko su njihova očekivanja realna, i dokle kompanije treba da idu u pokušaju da ih zadrže.
Da li je „zadovoljstvo korisnika“ postalo mantra bez pokrića? Da li korisnici znaju šta žele — ili to otkrivaju tek kad im nešto ne valja? Koliko daleko treba ići u personalizaciji, fleksibilnosti, brzini, pažnji… a da se ne izgubi kompas poslovne održivosti?
Na sceni će se naći direktori iz ICT sektora, proizvodnje i retaila — ljudi koji svakodnevno balansiraju između korisničkih zahteva i realnosti tržišta. Biće reči o tome kako se meri zadovoljstvo, šta se dešava kad korisnik ode, i da li ga je uopšte moguće zadržati — ili je vreme da redefinišemo šta „lojalnost“ danas znači.
Pripremite se za panel bez rukavica. Jer korisnik jeste na tronu — ali pitanje je ko mu drži presto.

Nenad Cvjetićanin je advokat sa višedecenijskim iskustvom u oblastima korporativnog prava i zaštite intelektualne svojine. Rukovodeći je partner u advokatskoj kancelariji Cvjetićanin & Partners, koja se pozicionirala kao jedan od istaknutih pravnih subjekata u Srbiji sa fokusom na poslovno pravo, digitalne tehnologije i zaštitu inovacija. Tokom karijere, Nenad je obavljao više značajnih stručnih i akademskih funkcija. Od 2011. do 2016. bio je saradnik u nastavi na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu, dok je trenutno angažovan kao saradnik u nastavi na Fakultetu za evropske pravno-političke studije. Na listi je medijatora Ministarstva pravde Republike Srbije od 2020. godine, a nalazi se i na spisku arbitara Komisije za rešavanje sporova povodom registracije nacionalnih internet domena pri Privrednoj komori Srbije, gde aktivno učestvuje u rešavanju domenskih sporova kao član ili predsednik arbitražnih veća. Aktivno je doprinosio razvoju pravnog sistema, između ostalog i kao član radne grupe za izmenu Statuta Grada Beograda 2010. godine. Trenutno istražuje i piše doktorsku disertaciju na temu Uticaja veštačke inteligencije na autorska i srodna prava.
Autor je brojnih stručnih članaka iz oblasti intelektualne svojine, zaštite podataka o ličnosti i medijskog prava, koji su objavljivani u uglednim publikacijama poput PC Press, Lege Artis i na portalu Domen.rs. Takođe je realizovao niz obuka, seminara i radionica u ovim oblastima, kako za pravnike, tako i za širu stručnu javnost.