O BIZITU
Biznis MozAIk
Bill Gates je jednom rekao da "većina preteruje kada govori o onome što će se promeniti u naredne dve godine, ali potcenjuje promene do kojih će doći u narednih 10 ili 20 godina". Ako otputujemo dve decenije unazad, možemo da razumemo o čemu govori: te 2005. Facebook je bio u povoju, o Twitter-u nismo ni maštali (došao je tek 2007), Google mape su bile nešto novo, niko nije pričao o autonomnim vozilima i dronovima, a ChatGPT koncept je bio nešto što postoji samo u SF filmovima…
U međuvremenu se sve promenilo, a budući da smo svedočili promenama, često nismo ni svesni kolike su oni. Tehnološki i biznis trendovi su se smenjivali poput delova slagalice ili, ako baš hoćete – mozaika. Stručnjaci iz svake industrijske oblasti su pažljivo oslikavali i ukrašavali svoje komadiće, tragali za najboljim tehnikama i najživljim bojama. Kada se malo odmaknemo, vidimo kako se te kockice slažu, kako se boje dopunjuju, jer nijedna tehnologija ne postoji samo za sebe – svaka osnažuje onu drugu.
Veštačka inteligencija i mašinsko učenje, robotika, nanotehnologija, 3D štampa, biotehnologija, novi Boston Dynamics roboti, veliki jezički modeli za chatbot-ove, pa i autonomni traktori i mašine koje beru jagode – sve ove tehnologije razvijaju se zasebno, a onda se uklapaju u širu sliku, povezuju se i omogućavaju proboje na drugim poljima. Tek smo na pola 2024. godine, ali već razmišljamo o trendovima za 2025. Eksperti već iznose svoje prognoze i govore o trendovima koji će oblikovati narednih deset godina.
Još brži razvoj tehnologija u narednoj deceniji obećava revoluciju u svim oblastima – od proizvodnje do medicine I obrazovanja. Naredna godina se označava kao neka vrsta prekretnice, jer se prognozira da će 2025. doneti promene koje će uticati na način života, poslovanja i interakcije sa svetom koji nas okružuje. Izmene će uhvatiti sve, od veštačke inteligencije do povezanosti koju omogućava Internet of Things (IoT), a revolucija će promeniti mnoge industrije i, kako tvrdi većina stručnjaka, poboljšati kvalitet života.
Demokratizacija veštačke inteligencije, pametni gradovi, čiste tehnologije i čista energija, tehnologije za ranu detekciju opasnih bolesti, kvantni računari, Cyber pretnje, IoT, Blockchain – sve ovo je tek deo dinamičnog tehnološkog mozaika koji se stalno menja i konstantno napreduje. Svaka nova promena u jednoj oblasti donosi nove boje u drugu. Sigurno je da ćemo uočavati sve veće promene kako se budemo približavali 2025. godini, od onih „sitnijih“ koje najviše utiču na živote običnih korisnika, do krupnijih koje menjaju sve što nas okružuje.
Sigurno je i da će I na naše poslovanje uticati sve što se na polju tehnologije bude dogodilo sledeće godine. Microsoft je na primer najavio prestanak podrške za Windows 10 u oktobru 2025, pa će mnogi morati da kupe nove računare, jer je broj onih koji ne podržavaju Windows 11 veliki. To će uticati na njihove budžete, ali i na poslovanje kompanija koje proizvode i prodaju računarsku opremu.
Tu su i druge velike najave. Prognozira se da će interfejs koji ljudski mozak povezuje s računarom još brže napredovati – u 2025. bismo mogli da vidimo prve uređaje ovog tipa koji korisnicama služe za kontrolisanje veštačkih udova. Ostvariće se i napredak na polju tehnologije „digitalnih blizanaca“ – radi se o virtuelnoj reprezentaciji fizičkih objekata, na primer fabrike ili avionskog motora, koja olakšava praćenje i uočavanje kvarova. Najavljuju se i baterije nove generacije, efikasnije i snažnije, što će uticati na razvoj električnih automobila. Tu su i neki kontroverzni projekti – 2025. godina bi mogla da bude važna za tehnologiju editovanja ljudskog genoma. Iako još uvek izaziva brojne etičke poteškoće, sledeće godine bi mogla da se razvija u smeru lečenja nekih teških bolesti.
Važno je da zapamtimo da ovo nije prvi put da se svet menja. Možda se sve dešava mnogo brže nego pre, pa nam ostaje da se nadamo da žurimo ka nečemu boljem. Možda ka AI alatima koji rade teške fizičke poslove dok mi pišemo poeziju. Možda ka svetu u kojem će sve manje ljudi umirati od raka. Uz tehnologiju je sve moguće.
Razgovaraćemo o tome na BIZIT-u…
Teme – Prvi dan
6. novembar
Poslovni softver i rešenja
- ERP (Enterprise Resource Planning) i CRM (Customer Relationship Management) sistem
- Integracija poslovnih sistema i automatizacija poslovnih procesa
- E-commerce
- E-banking
Marketing i komunikacije
- Digitalni marketing i strategije za online prisutnost
- Analiza podataka i big data u marketinškim aktivnostima
- Uticaj društvenih medija na marketinške strategije
- Digitalne komunikacijske platforme i njihova primena u poslovnim okruženjima
- Kolaboracijski alati i timski rad u virtuelnom okruženju
Smart world
- E-zdravlje
- Zelena energija, ekologija
- Organizator zadržava prava promene sadržaja/tema konferencije
Teme – Drugi dan
7. novembar
Data centri
- Napredni sistemi upravljanja podacima i skladištenje
- Efikasnost i energetska efikasnost u data centrima
- Cloud computing i virtualizacija
Cyber Security
- Zaštita od sajber napada i prevencija prevara
- Sigurnost mreže i zaštita podataka
- Bezbednost mobilnih i IoT uređaja
- Razvoj novih tehnologija u sajber sigurnosti
Smart world
- Pametni gradovi i infrastruktura
- Internet stvari (IoT) i povezane tehnologije
- Organizator zadržava prava promene sadržaja/tema konferencije
BIZIT
BIZIT seminari su nastali iz potrebe da se određene teme velike BIZIT konferencije obrade detaljnije. Do sada smo uspešno organizovali više seminara sa fokusom na teme kao što su privatne i porodične kompanije, GDPR, marketing, eCommerce… Ovakav pristup je naišao na veoma dobar odziv zajednice i sada su seminari sastavni deo BIZIT kalendara. Ove godine stavljamo akcenat na kontekst prodaje i bavićemo se problemima koje imaju uspešni menadžeri.
Prijava za BIZIT je otvorena!
Hvala Vam na interesovanju!
SPECIJALNI USLOVI ZA TIMOVE
* Za učesnike sa plaćenom kotizacijom na nekoj od ranijih konferencija BIZIT specijalni popust 10%
* Za učestvovanje dva učesnika iz iste kompanije popust 10%
* Za učestvovanje tri učesnika iz iste kompanije popust 15%
* 4+1 gratis - za 4 plaćene kotizacije peta gratis
Predavači i učesnici panela
Radio je na Ekonomskom institutu u Beogradu 1991. Godine. Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu je od 1993. godine.
Na dodiplomskim studijama predaje predmete Finansijska tržišta, Analiza hartija od vrednosti i Ekonomska statistika. Na diplomskim studijama predaje predmet Analiza rizika portfolia i Derivati (na engleskom). Na dodiplomskim studijama koje se izvode po sporazumu Univerziteta u Beogradu (Ekonomski fakultet u Beogradu) sa University of London (London School of Economics and Political Science) izvodi nastavu iz predmeta Introduction to Banking and Finance i Asset Pricing (na engleskom).
Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu bio je prodekan za nauku (2004-2006), predsednik Komisije za poslediplomske studije na stranom jeziku i predsednik Komisije za nostrifikaciju. Bio je rukovodilac naučnog projekta Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbije, „Razvoj finansijskog tržišta u funkciji tranzicije privrede Srbije“.
Predavao je predmete u oblasti bankarstva i finansija na dodiplomskim i diplomskim studijama na Univerzitetu Nebraska, Omaha, SAD (2002), Letnjem univerzitetu u organizaciji Wirtschaftsuniversität Wien (2008-2010) i na „Master in Banking and Enterpreneurship“ u organizaciji Unicredito Group (2005-2013), Italija. Tokom 2002, bio je gostujući predavač na nekoliko univerziteta u SAD: University of California at Berkeley, University of New Heaven i University of Rhode Island. Bio je član nekoliko komisija za odbranu doktorskih radova u inostranstvu (Univerzitet Pompeu Fabra – Barselona, Univerzitet u Stokholmu, Univerzitet Sorbona – Pariz).
Usavršavanja: Florida State University, Tallahassee, SAD (1994), University of Rhode Island, Kingston, SAD (1998), Centralna banka Švajcarske, Letnji univerzitet, Gersenzee, Švajcarska (2001), Fulbright Lecturing/Research Grant, University of Nebraska, Omaha, SAD (2002).
Ostale aktivnosti: izvršni direktor i privatizacioni konsultant u Stockbroker A.D. – brokerska i konsultantska firma – (1997-2001); Specijalni savetnik za finansijska tržišta u Narodnoj Banci Jugoslavije (2000 – 2002); Savetnik za ekonomsku politiku u SCEPP-u -Savetodavni centar za ekonomska i pravna pitanja Evropske Unije u Srbiji – (2002 – 2003); član Saveta Narodne banke Srbije (2003-2004); izvršni direktor i konsultant za upravljanje rizicima u Centru za investicije i finansije – konsultantska firma za upravljanje finansijskim rizicima – (2005-2010); član Ekonomskog saveta predsednika Vlade Republike Srbije (2009-2010); predsednik Saveta Narodne banke Srbije (2009-2010); guverner Narodne banke Srbije (2010-2012); član predsedništva Naučnog društva ekonomista Srbije (2006-2010 i 2014-); član predsedništva Saveza ekonomista Srbije (2013-), član Savjetodavnog odbora Centralne banke Crne Gore (2018-), član je Srpske Akademije ekonomskih nauka.
Autor je knjige Hartije od vrednosti: upravljanje portfoliom i investicioni fondovi i koautor je knjiga Finansijska tržišta i institucije, Ekonomska statistika i Berzanski pojmovnik. Objavio je više od 70 članaka i referata iz oblasti bankarstva, monetarne ekonomije, finansijskih tržišta i tranzicije.
Prethodno iskustvo je stekao radeći tokom cele karijere u Data Centar i telekomunikacionoj industriji na kreiranju i plasiranju rešenja IT infrastrukture ka krajnjim korisnicima.
Kao Menadžer regionalne prodaje, odgovoran je za proizvode i rešenja u domenu naizmenične struje, namenjene data centrima, komunikacionim mrežama, kao i komercijalnim i industrijskim mrežama.
Planiranje unapred, inovativne tehničke i profesionalne veštine čine ga sposobnim za uspešno identifikovanje izlazak u susret korisničkim potrebama.
Uvek je spreman da se proaktivno suoči sa izazovom i fokusira na napredovanje.
Nakon diplomiranja se zaposlio u Unior Components (ex. Zastava Alati) gde je, nakon završenih specijalizovanih međunarodnih obuka iz oblasti informacionih tehnologija, obavljao poslove inženjera i rukovodioca službe za informacione tehnologije.
Od 2002. godine je započeo rad u Direktnoj banci (ex. Credy, KBM) na poslovima iz oblasti informacionih tehnologija. Nakon više operativnih funkcija u banci, rukovodio je Sektorom informacionih i komunikacionih tehnologija više od 8 (osam) godina, a obavljao je i poslove v.d. Izvršnog direktora sektora podrške. Najznačajniji projekti u kojima je učestvovao i/ili rukovodio su: integracija banke u platni promet NBS, implementacija bankarskog informacionog sistema, spajanje informacionih sistema banaka koje su se integrisale u matičnu banku, konsolidacija primarnog i izrada rezervnog data centra, primena standarda bezbednosti informacionih sistema i sl. U dva navrata je obavljao funkciju člana odbora za informacione tehnologije i odbora za digitalno bankarstvo pri Udruženju banaka Srbije.
Od 2016. godine je zaposlen u JSP „Kragujevac“ na poslovima direktora sektora informacionih i komunikacionih tehnologija i sektora objedinjene naplate i informacionih tehnologija, a nakon toga je obavljao funkciju člana Gradskog veća za IKT, eUpravu i Pametan grad. Najznačajniji projekat koje je realizovao je uspostavljanje Gradskog Data centra, a istaknute rezultate je postigao i u raznim projektima u oblasti otvaranja podataka za šta je i nagrađen godišnjom nagradom 2019.godine.
Nakon toga je obavljao poslove Projekt menadžera u ICLS (deo FUJITSU) i ITSM menadžera u sTech (deo UNIQA grupe) gde je vodio projekat migracije data centara iz lokalnih zemalja (Crna Gora, Srbija, BiH, Hrvatska i Bugarska) u Cloud sistem.
Govori engleski jezik.
Oženjen je i otac je dvoje dece.
Studirao je na Fakultetu organizacionih nauka. Otac jednog malog dečaka i zaljubljenik u tenis.
Višedecenijsko radno iskustvo je sticao kroz rad i velike projekte u javnim sistemima, telko operatorima i integratorima u državnom, internacionalnom i privatnom sektoru.
Neki od značajnijih projekata su izgradnja i razvijanje, tada najmodernijeg nacionalnog data centra, kao i migracije telko servisa sa tradicionalnih transportnih tehnologija na IP.
Karijeru je razvijao od inženjera pripravnika do strateškog konsultanta na izvršilačkim pozicijama, kao i od nižeg do izvršnog nivoa na menadžerskim pozicijama.
Završio je Elektrotehnički fakultet univerziteta u Beogradu, kao i INSEAD školu strateškog planiranja.
Oženjen je i otac dvoje dece.
Miloš Bošnjak je direktor preduzeća IIB, gde je zaposlen od 1998. i prošao je sve pozicije od: sistem administratora, administratora baze podataka, konsultanta i programera do rukovodioca razvoja. Iskustvo ga je naučilo da „Sve što sija nije zlato“, pa je zagovornik stava da je, prilikom izbora informacionog sistema, potrebno je pronaći pravu meru u odnosu na potrebe i mogućnosti preduzeća, raspoložive kadrove i softverska rešenja, a da on pritom ostvari svoju misiju: pruži potrebne, istinite i pravovremene podatke, kraće rečeno informacije.
U praksi potvrđeno iskustvo u domenu biznis analize i rada sa klijentima, razvoja proizvoda, tehničke implementacije, te postavljanja infrastrukture visoko dostupnih IT sistema.
Visok stepen poznavanja procesa farmaceutskog poslovanja od poslovnih radnih tokova i specifičnog domenskog znanja do potrebnih tehničkih znanja i veština koji su neophodni za prevođenje zahteva klijenta u "ključ u ruke" IT rešenje.
Pozicioniranje rešenja i tehničko savetovanje za velike infrastrukturne projekte centara podataka.
IT stručnjak sa diplomom magistra telekomunikacija i informacionih tehnologija na Univerzitetu u Beogradu.
Od 2009. do 2013. godine obavljao je funkciju izvršnog direktora za razvoj zdravstvenog osiguranja u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje Republike Srbije. Bio je angažovan na projektima podrške reformi obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i na vođenju projekta razvoja integrisanog zdravstvenog informacionog sistema. Bio je član Nacionalnog stručnog odbora za informacione tehnologije u zdravstvu i Nacionalnog stručnog odbora za izradu nacrta novog Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva Ministarstva zdravlja Republike Srbije.
Rukovodio je projektima razvoja softvera za kompanije iz Srbije, Kanade, Švedske, Finske i Engleske.
Rođen je 29. maja 1974. godine u Beogradu. Završio je Matematičku gimnaziju u Beogradu. Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je i magistrirao elektrotehniku. Na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu je magistrirao i menadžment u sistemu zdravstvene zaštite.
Govori engleski i francuski jezik. Oženjen je i ima dvoje dece.