U svetu u kojem se ideje brzo smenjuju nije lako odlučiti na koje bi novine trebalo obratiti pažnju. To posebno važi za tehnologije, a donosioci odluka često su u podjednakoj nedoumici kao i obični građani, budući da nemaju celu sliku pred sobom. Spiskovi najvažnijih dostignuća mogu da im pomognu, a Svetski ekonomski forum je još pre nekoliko meseci objavio listu najvažnijih tehnoloških napredaka u 2024. godini.
Pažljivo proučavanje ovog i sličnih spiskova moglo bi da pomogne u razumevanju svih mogućnosti koje budućnost donosi, a uvidi eksperata, u kombinaciji sa analizama podataka, pomažu u razumevanju potencijala svake tehnologije ponaosob. Zato je neophodno da se uvek ima na umu ono što je obeležilo ovu godinu, kao i ono što se predviđa za sledeću.
Tehnologije za povezivanje
U svetu koji zahteva smanjenje potrošnje energije, nova rešenja za održivost sistema za brzo prenošenje podataka veoma su važna. Tokom 2024. najveći napredak u ovoj oblasti su donele takozvane „inteligentne površine” – Reconfigurable Intelligent Surface (RIS). Radi se o površinama koje po potrebi mogu da menjaju položaj i oblik, da kombinuju metamaterijale (materijali napravljeni da imaju svojstva koja se nalaze u prirodnim materijalima), pametne algoritme i metode za napredno procesiranje signala kako bi kontrolisali i manipulisali električnim signalima.
Reč je o tome da se na taj način povećava efikasnost i održivost, budući da RIS tehnologija i obične zidove i druge površine može da pretvori u inteligentne komponente koje ulaze u sklop bežične mreže. Ove površine funkcionišu tako što prvo upijaju signale koji su usmereni ka njima, a potom ih šalju dalje u određenom pravcu. Na taj način se skraćuje putanja signala do prijemnika, čime se povećava efikasnost mreže.
Potreba za ovakvim površinama povećaće se s većom rasprostranjenošću 5G sistema, a još više s pojavom 6G mreže koja je već na horizontu. Razlog je to što signali u ovim rasponima frekvencija ne mogu da putuju daleko i da probijaju prepreke poput debelih zidova, što znači da moraju veštački da se preusmeravaju, a RIS je savršen za to.
U planu su i „platforme u vazduhu” koje će se nalaziti na oko 20 kilometara iznad površine Zemlje. Zahvaljujući tome bi Internet signal mogao da stigne do oko 2,6 milijardi ljudi koji žive u oblastima u kojima nema Internet konekcije (što negde ograničava i monopol koji bi mogao da ima Starlink).
AI otkrića
Budući da se AI alati razvijaju sve brže, ne iznenađuje to što već pomažu da se lakše dođe do novih naučnih otkrića. Iako se naučnici već neko vreme interesuju za to kako veštačka inteligencija može da im pomogne, skorašnji pomaci na polju dubokog učenja i generativnih AI sistema menjaju pravila igre kada su u pitanju nova naučna predviđanja i otkrića. Sistemi ojačani novim AI elementima mogli bi da olakšaju i saradnju između naučnika, a na prvom mestu je neophodno da se reše pitanja koja se tiču bezbednosti.
AI sistemi, kao što je Deep Mind AlphaFold, mogu, na primer, tačno da predvide 3D modele proteinskih struktura, a slični alati su već bili umešani i u otkrivanje novih antibiotika i materijala za efikasnije baterije. Prema poslednjim izveštajima, AI ima moć da transformiše svaku naučnu disciplinu te da utiče na sve druge aspekte bavljenja naukom.
Tehnologija za ublažavanje posledica klimatskih promena
Tehnologije koje pronalaze potencijalna rešenja za ublažavanje posledica klimatskih promena tokom 2024. godine postale su još važnije.
Značajan napredak postignut je u oblasti elastokaloričkih materijala. Radi se o klasi naprednih materijala koji pokazuju promene u temperaturi kada se na njih primeni, pa potom ukloni, neki mehanički stres. Zahvaljujući tome došlo se na ideju o toplovodima koji rade kao mišići – menjaju temperaturu tako što se razvlače i skupljaju, što znači da ne zahtevaju potrošnju drugih energija.
Tu su i drugi pomaci. Usled sve većih klimatskih promena, mikroorganizmi koji „love” štetne gasove da bi ih pretvorili u biogoriva, sve su korisniji jer smanjuju globalno zagrevanje. Postoje dva glavna tipa: prvi koristi mikroorganizme koji gasove uništavaju u okviru procesa fotosinteze, drugi love ugljen-dioksid i potom ga pretvaraju u biodizel ili alternativnu hranu za životinje.
Gradnja
Činilo se da su u nekom trenutku svi počeli da se više zanimaju za metaverzum nego za stvaran svet, pa je nakratko prestalo da se priča o oblastima kao što je gradnja. Kuće su nam ipak i dalje potrebne u ovoj dimenziji, a AI alati su značajni i na ovom polju – osiguravaju tačnost, bezbednost, a pospešuju i održivost.
Gradnja je industrija koja je među onima koje najviše utiču na životnu sredinu – odgovorna je za 40 odsto ukupne godišnje emisije ugljen-dioksida. Uprkos tako ozbiljnom ugljeničkom otisku u okviru ove industrije se i dalje čeka na digitalnu revoluciju, a 2024. je došlo do nekih pomaka.
Virtuelni dizajn je tu na prvom mestu, budući da olakšava predviđanje izazova do kojih bi moglo da dođe tokom izgradnje nekog objekta, predviđa greške i nudi rešenja pre nego što se počne sa izgradnjom. Takozvani „digitalni blizanci” (virtuelne kopije projekata) već se koriste u industriji, a omogućavaju simulacije procesa od početka do kraja izgradnje, poboljšavaju efikasnost i održivost.
Radi se i na nekoj vrsti metaverzuma u kome bi se našli digitalni blizanci zgrada. Na taj način bi se olakšala i inspekcija – stručnjaci ističu da se na putovanje s jedne lokacije na drugu potroše milioni sati. Ako taj novi „metaverzum” pruži verne kopije zgrada, to vreme bi moglo da se potroši na druge značajne stvari.
Kao jedan od sledećih velikih koraka ističe se i upotreba generativnih AI sistema u okviru kojih bi se tekstualni unosi pretvarali u detaljne 3D modele objekata, zajedno s projektom za gradnju, sigurnosnim uputstvima i drugim korisnim podacima.
Transplantacija organa
Transplantacija organa je jedno od najznačajnijih medicinskih dostignuća druge polovine 20. veka, a nastavlja da napreduje i danas. U martu 2024. dostignut je važan cilj kada je svinjski bubreg presađen čoveku. Opšta bolnica u Masačusetsu saopštila je da je to prvi put da je genetski modifikovan bubreg svinje presađen živoj osobi. Ranije su svinjski bubrezi privremeno presađivani pacijentima bez moždanih funkcija, a dva muškarca su dobila transplantaciju srca od svinja-davalaca, ali su obojica umrla u roku od nekoliko meseci.
Budući da transplantacija organa spasava živote, ovo je ogroman korak, jer potrebe prevazilaze broj ljudskih donatora. Zahvaljujući tehnologijama kao što je CRISPR-Cas9, sada je moguće da se kod svinja naprave brojne genetičke promene kako bi se izbeglo da imuni sistem primaoca reaguje na organ životinje, budući da telo onda odbacuje presađeni organ.
Nova godina
Tehnologije koje su napredovale tokom 2024. biće važne i u narednih pet godina. To ne znači da se tokom 2025. neće dogoditi baš ništa, a kao jedan od potencijalno najvažnijih i najzanimljivijih trendova navodi se spajanje ljudske i mašinske inteligencije. To ne znači da ulazimo u naučnu fantastiku, već da dobijamo AI alate koji će biti više fokusirani na uvećavanje ljudskih sposobnosti i olakšavanje dnevnih obaveza.
Iako su tokom 2024. najviše napredovali i najpopularniji bili alati koji prave slike i video-zapise (recimo Sora), stručnjaci tvrde da će sledeće godine značajniji biti „neugledniji” alati koji poboljšavaju kvalitet života.
Predviđa se da će i tokom 2025. napredovati tehnologije koje ublažavaju posledice klimatskih promena, a veliki značaj se daje i onima koje rešavaju sigurnosne probleme, budući da su hakerski napadi obeležili i 2024. godinu.
Ujedinjene nacije su već objavile da će 2025. biti internacionalna godina kvantnih nauka i tehnologija. Iako kvantno računarstvo tokom 2024. nije ušlo u mejnstrim, došlo je do ogromnih pomaka, budući da je našlo primenu u otkrivanju novih lekova, rešavanju i optimizaciji problema na polju finansija i logistike, a očekuje se da će 2025. doći do još većih pomaka.
Srbija i novine
Kada je Srbija u pitanju, najznačajniji tehnološki događaj je globalno uvođenje 5G mreže. „Očekujemo da će krajem maja, početkom juna 2025. kompletna procedura za uvođenje 5G mreže biti završena i da će mobilni operatori koji će dati najbolju ponudu i čije će ponude biti prihvaćene polako ući u proceduru uvođenja 5G mreže”, izjavio je krajem septembra 2024. ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić.
Prvi korak ka uvođenju 5G signala bila je javna rasprava u vezi s Pravilnikom o minimalnim uslovima za uvođenje 5G mreže. Nakon rasprave ministar informisanja i telekomunikacije potpisuje Pravilnik, a sledeći korak je u nadležnosti RATEL-a koji raspisuje međunarodnu aukciju koja bi trebalo da se završi do proleća 2025. godine.
Drugi izvori pak navode da će za organizovanje aukcije biti potrebno bar godinu dana, što znači da se neće dogoditi pre kraja 2025. godine. Iz toga proističe da se razvoj mreže nove tehnologije očekuje tek od 2026. godine, pa neki stručnjaci tvrde da je plan da ukupna pokrivenost 5G mrežom u 2026. bude tek deset odsto, a u 2027. godini 40 procenata.
„Uvođenje 5G mreže će omogućiti brže Internet veze, veću pouzdanost, smanjenje kašnjenja u mreži, podršku za raznovrsne inovativne aplikacije. Time se otvara put ka unapređenju komunikacija u svim sektorima društva i bržem privrednom rastu”, ističe se u Strategiji, a nama ostaje da vidimo kojom brzinom će se mreža raširiti zemljom.
Druga novina je u vezi s novom funkcionalnošću Sistema elektronskih faktura (SEF), kao i planiranim izmenama propisa kojima će se stvoriti uslovi da u SEF-u bude omogućeno evidentiranje prethodnog poreza. Korisnici Sistema elektronskih faktura (SEF) već neko vreme mogu da pristupe demo-verziji sistema SEF 3.9 na kojoj su dostupne izmenjene evidencije obračuna poreza na dodatu vrednost, odnosno pojedinačna evidencija PDV-a i zbirna evidencija PDV-a.
Kao najznačajnija unapređenja verzije SEF-a 3.9 navode se izmene koje se odnose na integraciju sa sistemom Uprave carina, kao i omogućavanje unosa više bankarskih računa na profilu subjekta, i prikazivanje NBS IPS QR koda na generisanom spoljnom prikazu fakture (PDF). Verzija je postala dostupna 1. septembra.
Po svemu sudeći, svet se menja, a s njim i Srbija. Čekaju nas i nova pravila putovanja u zemlje Evropske unije – EU i još četiri zemlje Evrope uvešće od leta 2025. novu proceduru za strane državljane koji žele da pređu njene spoljne granice, a putnici će morati da plaćaju i taksu od sedam evra. Novi propisi nalažu obavezno traženje dozvole za pristup zemljama članicama kroz Evropski sistem za informisanje i autorizaciju (ETIAS), a ostaje nam da vidimo šta će se još dogoditi s dolaskom nove godine.
Teme iz ovog teksta samo su uvod u ono što vas očekuje na BIZIT konferenciji, gde ćemo ih detaljnije obraditi i produbiti diskusiju o ključnim tehnološkim pomacima i inovacijama za 2024. i 2025. godinu. Na BIZIT konferenciji, imaćete priliku i da se povežete sa liderima iz industrije i ekspertima iz različitih oblasti. Ne propustite šansu da budete deo ovog prestižnog događaja — prijave su otvorene još samo 48 sati! Prijavite se odmah, rezervišite svoje mesto i budite korak ispred u svetu tehnologije!
