Važan deo svakog poslovanja je predikcija, što podrazumeva gledanje unapred i identifikaciju najvažnijih budućih trendova u poslovanju i tehnologiji. Sagledavanje relevantnih trendova je jedna od osnovnih funkcija konferencije BIZIT…
Izdvajanje ključnih tehnoloških trendova za narednu godinu posebno je važno kompanijama i rukovodiocima preduzeća koji moraju da se pozabave digitalnom transformacijom danas da bi ostali konkurentni na tržištu. Forbes je objavio listu ključnih tehnoloških trendova za koje bi svako ko planira da se ozbiljno posveti unapređenju poslovanja trebalo da se pripremi već sada. Pa da vidimo gde smo stigli sa tim pripremama…
AI svuda
Prašina se diže oko veštačke inteligencije već neko vreme, ali ako niste aktivno uključeni u rad na tehnologiji, možda nećete ceniti koliko je postala sveprisutna. Koristimo pametne algoritme svaki put kada pretražujemo Internet, kupujemo online, koristimo navigaciju dok putujemo, biramo način na koji ćemo se zabavljati, upravljamo svojim rasporedom i obavljamo bezbroj zadataka – kako kreativnih, tako i svakodnevnih.
Ono što možemo sa sigurnošću reći jeste da se taj „hajp” neće skoro smiriti. Sundar Pichai, CEO Google-a, opisao je AI kao „značajniju od vatre ili struje” po uticaju koji će imati na ljudsku civilizaciju. Ekosistem rešenja veštačke inteligencije bez koda i platformi kao usluga koje se svakodnevno razvijaju postajaće sve pristupačniji. Pošto tehnološka infrastruktura i (u izvesnoj meri) budžet više ne predstavljaju veliku barijeru za ulazak u ovaj sektor, oni s dobrim idejama moći će da kreiraju nove proizvode i usluge potpomognute veštačkom inteligencijom koji pojednostavljuju ili poboljšavaju naše živote.
Snažan fokus vezan za AI u 2023. biće oko povećanja broja radnika. Iako će veštačka inteligencija neizbežno dovesti do nestanka nekih vrsta poslova koje rade ljudi, pojaviće se novi koji će ih zameniti. Odgovorni poslodavci koji gledaju u budućnost sve više će razmišljati o kretanju kroz ovu promenu omogućavajući radnoj snazi da u potpunosti iskoristi nove alate koji su im dostupni.
Još jedno uzbudljivo polje kom treba posvetiti pažnju jeste sintetički sadržaj. Ovo uključuje iskorišćavanje kreativne moći AI-a za proizvodnju potpuno novih slika, zvukova ili informacija koje nikada ranije nisu postojale. Baš kao što to čini čovek kada slika sliku ili napiše muzičko delo. Algoritmi „prirodnog jezika” (natural language) omogućavaju računarima da razumeju i rekreiraju komunikaciju na jeziku ljudi. To znači da nečiji avatar može da odgovori na pitanje ili da govori glasom svog vlasnika, a da vlasnik nikada ne mora da izgovori reči. Ista tehnologija pokreće zloglasne deepfake-ove Tom-a Cruise-a i Metaphysic nastup koji je ove godine oduševio publiku na America’s Got Talent. U 2023. možemo očekivati rast upotrebe ovog generativnog oblika veštačke inteligencije u oblasti zabave i poslovanja.
Internet budućnosti – Metaverzum
U ovoj fazi, najbolji opis koji se može primeniti na termin metaverzum je samo „imerzivniji digitalni svet”. Ovo bi moglo zvučati pomalo nejasno, ali niko zaista ne zna kako će imerzivna online okruženja i korisničko iskustvo sledećeg nivoa izgledati za pet godina. Mark Zuckerberg misli da će se raditi o virtuelnoj i proširenoj stvarnosti (VR/AR), dok kreatori web3 platformi, kao što su Decentraland ili The Sandbox, misle da će se raditi i o decentralizaciji i blockchain-ovima. Ideje ne isključuju nužno jedna drugu i nema razloga da Internet sutrašnjice ne bude i decentralizovan i izgrađen po potrebama 3D sadržaja. Ali s obzirom na to da se razbacuju različite konkurentske ideje kada je u pitanju definisanje pojma metaverzum, nije iznenađujuće što su neki ljudi 2022. zbunjeni.
Otkako je Mark Zuckerberg digao prašinu oko metaverzuma krajem 2021. godine, uključile su se sve velike organizacije u industrijama od bankarstva do mode, zabave i video-igara. Većina je to uradila jednostavnim korišćenjem prednosti postojećih platformi koje se oslanjaju na metaverzum, kao što su Decentraland, Roblox ili The Sandbox, da bi uspostavila svoja prva metaverzumska „isturena odeljenja”. Oni se nadaju da će se povezati s prvim talasom korisnika metaverzuma koji su rano usvojili tehnologiju (uglavnom se smatra da je to generacija Z), kao i da istovremeno pokažu da su u trendu tako što će biti uključeni u rane faze „novotarije”. Lanac prodavnica odeće Forever 21, na primer, verovatno ne očekuje da će zaraditi mnogo novca ili mnogo poboljšati korisničko iskustvo svog prosečnog kupca svojim prisustvom u Roblox-u. Cilj je da razume mogućnosti, testira dostupnu tehnologiju i demonstrira, svojim akcionarima i tehnološkoj zajednici, da je sposoban da brzo napreduje prema novim trendovima.
U 2023, ova izgradnja isturenih odeljenja i pilot-projekti postaće sve popularniji među manjim organizacijama, dok će za globalne brendove koji su već uključeni sve početi da se spaja kako bi se stvorili kohezivni proizvodi i usluge. Ovo će biti namenjeno za mainstream upotrebu, a ne samo za ljubitelje tehnologija i rane korisnike.
Takođe ćemo početi da uviđamo da je metaverzum i mobilan i postmobilan. I dalje ćemo komunicirati s njim s bilo kog mesta u svetu i na svim uređajima koji nam se sviđaju. Ali podrazumevani neće uvek biti pametni telefon. Novi načini na koje pristupamo, doživljavamo i komuniciramo sa sadržajem uključuju slušalice, pametne naočare, pa čak i haptička odela s povratnim informacijama za celo telo, a sve to (između ostalog) definisaće prilike koje se stvaraju. Preduzeća koja žele da se uvere da ne zaostaju kada je u pitanju sledeća iteracija Interneta, sada moraju dobro da razmisle o dve stvari: kako će iskoristiti ove mogućnosti da naprave proizvode i usluge koji daju impresivnija i isplativija iskustva i kako mogu da iskoriste prednosti platformi i alata koji postaju dostupni da bi svoje unutrašnje procese učinili angažovanijim i efikasnijim? To bi moglo značiti izgradnju kapaciteta za kolaborativni rad na daljinu, obuku, zapošljavanje i upravljanje projektima.
Svet koji se digitalno uređuje
Naša sposobnost da digitalno rekonstruišemo bilo šta iz fizičkog sveta, koja se konstantno razvija, čini metaverzum održivim (ili čak i neizbežnim) na prvom mestu. Ali ova ideja ide dalje od jednostavnog stvaranja imerzivnih online iskustava; danas možemo uređivati stvari u digitalnom svetu na način koji utiče na stvarni svet. Uzmimo koncept digitalnih blizanaca kao primer; trkački timovi u formuli 1 kreiraju digitalne blizance trkačkog automobila i koriste digitalni svet za testiranje automobila u virtuelnim aerotunelima i putem digitalnih simulacija. To im omogućava da menjaju komponente automobila u digitalnom svetu sve dok ne budu optimizovani, pre nego što 3D odštampaju ove komponente za vozilo u stvarnom svetu.
Vidimo slične sposobnosti za uređivanje ili programiranje materijala iz stvarnog sveta u nanotehnologiji. Manipulisanjem karakteristika i sastavom materijala na nanoskali možemo materijalima dati nove karakteristike, kao što su self-healing boje i vodootporna odeća, ili možemo razviti potpuno nove materijale, kao što je grafen, najtanji i najčvršći materijal koji postoji.
A vrhunac sveta koji se može uređivati je manipulacija živim organizmima, kao što su biljke, životinje ili ljudi, uređivanjem genetskih informacija odgovornih za razvoj i funkcionisanje tih organizama. Inicijative kao što je Human Genome Project omogućile su da se uspešno kreiraju digitalne reprezentacije celih lanaca DNK, a inovativni pristupi, kao što je CRISPR Cas9 metoda za uređivanje gena, omogućavaju da se promeni DNK i genetska struktura živih organizama.
Ova tehnologija otvara niz mogućnosti koje su gotovo neograničene, jer znači da se svaka karakteristika živog organizma koja je nasledna može teoretski promeniti. Decu bismo mogli učiniti imunim na bolesti kojima su njihovi roditelji podložni, mogu se razviti usevi koji su otporni na štetočine i bolesti, a lekovi bi mogli biti prilagođeni pojedincima u skladu s njihovom genetskom strukturom.
Ponovno građenje poverenja sa blockchain-om
Tradicionalno, procesi koji uključuju uspostavljanje poverenja između dve strane online odvijaju se preko posrednika. Banke i kompanije, kao što je Paypal, verifikuju naše identitete i predstavljaju neki vid žiranta kada šaljemo novac prijateljima ili porodici. Servisi koji nude usluge borbe protiv prevara i verifikacije plaćanja pomažu nam da verujemo da je bezbedno dozvoliti preduzećima da čuvaju i obrađuju naše finansijske informacije. Činjenica da su sve ovo centralizovani sistemi znači da još uvek možemo potencijalno da naiđemo na probleme ako kompanije koje ih pružaju ne uspeju da efikasno upravljaju njima ili ne deluju imajući na umu naše najbolje interese.
Pitanja koja se postavljaju o poverenju 2023. vrteće se oko principa decentralizacije. To znači uklanjanje krajnje kontrole nad organizacijom, kompanijom ili procesom s bilo koje centralne tačke vlasništva, koristeći decentralizovano umrežavanje izgrađeno oko konsenzusa i enkripcije. Ovo su sastavni blokovi blockchain-a, koji je zapravo samo način skladištenja podataka ili pokretanja programa koji su raspoređeni na više računara i u njih ne može da se meša niko ko to ne bi trebalo.
Energetski gigant Shell, na primer, otkrio je inicijativu zasnovanu na poverenju koja koristi blockchain kako bi osigurala da održiva energija ulazi u njegovu mrežu. A proizvođač pića William Grant and Son priključio je decentralizovane digitalne tokene (NFT) na veoma ekskluzivne boce svog viskija Glenfiddich koji je prodao kolekcionarima, što će im omogućiti da budu autentifikovani kada budu ponovo prodati.
Decentralizacija će dovesti do novih načina vršenja transakcija, komunikacije i poslovanja – i to ne samo za ljude. Mašine će takođe imati koristi od mogućnosti da obavljaju bezbedne transakcije između sebe, omogućavajući nam da dalje automatizujemo elemente poslovanja i industrije koji uključuju različite sisteme interfejsa.
Kompanije se klade na to da će blockchain tehnologija pokrenuti evoluciju našeg odnosa s konceptom digitalnog vlasništva – i podstaći bum potrošača u tom procesu. Brendovi, uključujući Pradu i Balenciagu, već ih koriste kako bi omogućili korisnicima da „dokažu” da poseduju originalne digitalne verzije luksuznih proizvoda koji se mogu pokazati u virtuelnom svetu. Ako metaverzum znači da će sve više nas provoditi sve više vremena (i novca) online, sigurno je da će postojati ljudi koji će želeti stvari koje su ekskluzivne ili jedinstvene za njih i da mogu da dokažu vlasništvo i poreklo.
Na kraju, ovo nas dovodi do koncepta decentralizovane autonomne organizacije (DAO). Ovo je entitet – koji može biti kompanija, dobrotvorna organizacija, pružalac usluga ili grupa u zajednici – kojim se upravlja i administrira preko softvera i pravila sadržanih u blockchain-u. Sve odluke se donose konsenzusom, što obično znači glasanje zainteresovanih strana. Rezultati glasanja se automatski izvršavaju pametnim ugovorima (blockchain programima) koji mogu da urade bilo šta, od plaćanja do promene strukture upravljanja, primene novih pravila i propisa ili promene imena organizacije.
Hiperpovezani inteligentni svet
Ovaj trend bukvalno povezuje sve ostale zajedno. To je mreža povezanih senzora, uređaja i infrastrukture koja prikuplja podatke koji su nam potrebni za izgradnju metaverzuma, kreiranje digitalnih blizanaca, obuku inteligentnih mašina i dizajniranje novih načina za omogućavanje digitalnog poverenja. To je ono što je poznato kao Internet stvari (IoT), a njegov uticaj na naše živote i dalje će se snažno osećati 2023.
Trend omogućavanja korisnijih i složenijih machine-to-machine interakcija biće sve jači. Danas smo navikli da svoje domove punimo pametnim gadžetima i aparatima, a svoje radne prostore pametnim alatima i aplikacijama. Ali često nailazimo na probleme kada mašine imaju poteškoća u komunikaciji zbog različitih platformi i operativnih sistema. U 2023. godini videćemo dalji rad na razvoju globalnih standarda i protokola koje uređaji mogu da koriste da međusobno razgovaraju. To znači da će raditi efikasnije i biti sposobni da nam pomognu u širem spektru zadataka.
Još jedna oblast fokusa biće IoT bezbednost. Iako povezani uređaji mogu poboljšati naše živote na mnogo načina, oni takođe stvaraju bezbednosne rizike. Svaki uređaj na mreži je potencijalno pristupna tačka koju napadač može koristiti da pristupi sistemu ili kompromituje podatke koji se na njemu čuvaju. Poboljšanje bezbednosnih mogućnosti za sprečavanje ovih napada biće prioritet za kompanije koje ulažu u Internet stvari i uključiće alate sposobne za predviđanje uz pomoć veštačke inteligencije.
Usluge kao što su 5G i, u budućnosti, 6G neće značiti samo da će uređaji komunicirati brže nego ikada ranije. To takođe znači da se više uređaja može povezati, a komunikacija između njih može da se „preseče” – postavi u diskretne kanale gde postoji izolovano i neće biti ometana bilo čime što se dešava na mreži. To će dovesti do pouzdanijih povezanih uređaja za upotrebu u kritičnim procedurama kao što je robotska hirurgija.
Govoreći o zdravstvu, 2023. će takođe verovatno biti godina procvata za proizvode i usluge koji imaju za cilj da nam pomognu da upravljamo svojim zdravljem i blagostanjem. S obzirom na to da je Covid-19 i dalje briga u celom svetu i postoji stalna pretnja od novih pandemija, zajedno s popuštanjem bezbednosnih mera, sve više nas se okreće tehnologiji kako bismo osigurali da ostanemo u formi i zdravi, kao i pametnim uređajima koji nam pomažu da pratimo naš napredak. Novije generacije Apple Watch-a uključuju sofisticirane senzore koji mogu da mere nivoe kiseonika u krvi i temperaturu, kao i da sprovode procese kao što je elektrokardiogram (EKG). Ranije je hardver koji je mogao da sprovede ova skeniranja koštao desetine hiljada dolara. Ove godine očekujemo da vidimo plodove Google-ove akvizicije Fitbit-a, koji će uključivati pametne satove i fitnes trekere s još sofisticiranijim funkcijama.
Bonus trend: Održiva tehnologija
Pored pet navedenih trendova, postoji još jedan neizbežan i neizostavan tehnološki trend koji će još više biti u centru pažnje 2023. godine: moramo da se uverimo da je naša tehnologija ekološki održiva. S nekim od ovih tehnologija opasnosti po životnu sredinu ponekad mogu biti sakrivene u cloud data centrima koje kompanije nikada neće videti ili dodirnuti. Kupci i investitori sve više traže na uvid određene sertifikate, a više ćemo toga videti 2023. Data centri i blockchain tehnologija moraju da postanu zeleniji, a kompanije moraju da osiguraju da ne troše vredne resurse čuvajući podatke koji im nisu potrebni i pokrećući algoritme koji ne daju vrednost.
Da biste bili u toku s najnovijim poslovnim i tehnološkim trendovima, prijavite se i učestvujte na BIZIT konferenciji, gde ćemo 9. i 10 novembra razgovarati upravo o svim ovim trendovima i o tome kako da pravilno izaberemo tehnološke resurse i kako da ih primenimo obezbeđujući stalni rast. Rezervišite svoje mesto na najvažnijem poslovnom događaju ove jeseni, prijavite se već sada.
