Skip to main content

Autor: PC Press

Širenje tehnologija i rešenja baziranih na cloudu, kao i migracija zaposlenih iz kancelarija u svoje domove u kojima rade na daljinu imaju svoju “skrivenu” posledicu – nagli rast potrebe za novim kapacitetima data centara. Kako zadovoljiti tu potrebu će biti jedno od pitanja na koje tražimo odgovor prvog dana, 8. novembra, ove jubilarne desete BIZIT konferencije.

Praktično, to znači da nam treba više zgrada, zemljišta, više klimatizacionih sistema, električne energije i stručnjaka iz različitih oblasti, kao i računarske infrastrukture koja će podržavati sve veću glad i produkciju podataka na korisnčkim uređajima.

Upitana da prokomentariše da li produkcija data centara dostigla vrhunac, potpredsednica Microsofta za cloud inovacije je izjavila: “Naprotiv! Kao društvo, mi tek počinjemo sa ekspanzijom na tom polju”.

Gde je tu Srbija…?

Počnimo od države. Kao deo Strategije razvoja informacionog društva i bezbednosti, izgrađen je i danas u potpunosti operativan Državni data centar koji je po tehničkim i bezbednosnim standardima jedan od najsavremenijih u regionu i u kojem je smeštena ključna informaciono-komunikaciona infrastruktura Republike Srbije.

Značaj ovog centra je pre svega u podršci elektronskim servisima javne uprave. No, kao katalizator prelaska na elektronsko poslovanje čitavog društva, on je jedan od faktora rasta potrebe za privatnim data centrima.

… a gde njene kompanije?

Prema podacima konsultantske kompanije CloudScene, u Srbiji je trenutno aktivno 12 velikih data centara po kriterijumima Asocijacije telekomunikacionih industrija i stotinak tzv. Mikro Data Centara (MDC).

Taj broj je mali u odonsu na njihov broj u svetu (preko 8000), od kojih je najviše u SAD (oko 2700), dok u ih Evropi najviše ima u Nemačkoj i Ujedinjenom Kraljevstvu (po oko 500), ali je njegov porast neminovan.

Jer, digitalizacija u Srbiji je daleko bliža svom početku nego zenitu. Zbog toga, između ostalog, ima jedan problem manje – zastarelost centara.

Naime, prema podacima kompanije IDC, prosečna starost data centra u svetu je devet godina. Devet godina je u IT-ju čitava večnost i mnogi stariji data centri nužno zahtevaju obimna ulaganja u osavremenjavanje.

Uravnoteženje cena unutar industrije omogućava domaćim provajderima izgradnju moćnih novih centara koji će zadovoljavati sve potrebe korisnika, uključujući fizičko-tehničku sigurnost, brzinu, pouzdanost servisa, informacionu bezbednost i zaštitu podataka, uz optimizovanu potrošnju električne energije i minimalan ugljenični otisak.

Data centri – suštinska tema BIZIT-a…

Data centri, cloud, konkretne tehnologije i rešenja zauzimaju važno mesto na ovogodišnjem BIZIT-u.

Predavači, panelisti i učesnici konferencije razmeniće svoja znanja iz domena izgradnje data centra, primenjenih klimatizacionih i energetskih rešenja, njegove fizičke i informacione zaštite, kao i šta njhova izgradnja konkretno znači za sadašnje i buduće korisnike.

O ključnim transformacionim procesima za rad savremenog data centra i njihovoj zaštiti govoriće eminentni stručnjaci iz kompanija Vesimpex, Rittal, Schneider Electric, Enel PS, Vertiv, Konvereks, TRS, D-Link, Logo i mnogi drugi.

 … sa dobrim razlogom

Posvećenost ovoj temi zapravo je odraz situacije “na terenu”. Povećanje obima razmene podataka, prelazak na cloud i ekonomske prednosti tog prelaska uvode nas u domaće “mini zlatno doba” u kojem će se najbolje pozicionirati oni koji budu najbrže reagovali i tržištu ponudili svoje usluge data centara.

Obezbedite svoje mesto na najznačajnijem poslovnom događaju ove jeseni tako što ćete popuniti prijavu na na ovom sajtu, bizit.rs. Vidimo se 8. i 9. novembra!