Ako biste prosečnog pacijenta upitali šta je e-zdravlje, vrlo je verovatno da bi mu na pamet prvo pali „lekarski” saveti koji mogu da se nađu na Internetu. Zapravo, radi se o terminu koji obuhvata mnogo stvari. To je generalni pojam za veliki broj različitih tehnologija, a stručnjaci kažu da je „digitalno zdravlje” možda bolji naziv.
E-zdravlje, ili digitalno zdravlje, menja načine na koji se pacijenti leče, a to se dešava već neko vreme. Elektronski recepti su rutinska stvar u mnogim delovima Evrope, takođe i e-medicinski kartoni. Mnogi stručnjaci se slažu da je najzanimljivije prikupljanje podataka od pacijenata koji žive u sopstvenom okruženju – drugim rečima, ne moraju u bolnicu na posmatranje, dovoljno je da se priključe na neki nosivi uređaj i ostanu kod kuće. Neki to nazivaju „praćenjem na daljinu”, drugi „telemonitoringom”, a skoro svi se slažu da je u pitanju uzbudljiv koncept koji oslobađa i lekare i pacijente.
Svima je u interesu da rezultati medicinskih ispitivanja brže stižu do pacijenata, te da klijenti savete dobijaju od stručnih lica, a ne od priučenih savetodavaca. Odlazak kod lekara mnogima predstavlja problem, što zbog nedostataka vremena, što zbog neprijatnosti usled straha, pa je e-zdravlje moguće rešenje koje će povećati efikasnost lečenja. Svi imaju bezbroj pitanja o zdravlju, a tehnologija bi mogla da pruži tačne odgovore, i to veoma brzo.
Komunikacija je pola zdravlja
Oblast koja u poslednje vreme najviše napreduje na polju e-zdravlja jeste način na koji lekari komuniciraju s pacijentima. To je posebno važno u ruralnim oblastima, jer i doktore i bolesnike oslobađa dugih i komplikovanih putovanja. Koristi se, naravno, i u drugim kontekstima, na primer kao alatka koja pacijentima daje veću slobodu i moć preko aplikacija, Web sajtova, nosivih uređaja, čak društvenih mreža. Međutim, možda je najvažniji pismenost, i to ne samo tradicionalna sposobnost da se pročita neki tekst, već i računarska, medijska, medicinska, pa i naučna. To ne znači da svako mora da bude medicinski ekspert, ali su neke veštine neophodne da se informacije ne bi pogrešno protumačile.
Brza i efikasna komunikacija s medicinskim stručnjacima posebno je važna u kriznim situacijama, kao što su bile ona koju je 2010. godine izazvao oblak vulkanskog pepela usled erupcije vulkana Ejafjadlajekidl na Islandu ili nuklearna katastrofa u Fukušimi 2011. godine, te razne pandemije. Pandemija ebola virusa koja je počela u Nigeriji u martu 2014. odlično ilustruje koristi od e-zdravlja i efikasne komunikacije. Kombinacijom tehnologija i društvenih mreža informacije su brže dolazile do pacijenata koji su se nalazili u samom žarištu. Ovo je tek jedan primer koliko je važna efikasna komunikacija, posebno kada je veliki broj građana u opasnosti i traži savete kako da se ponaša.
Novi trendovi za 2025. godinu
Blizu smo poslednjeg kvartala 2024. godine, a e-zdravlje beleži nove napretke – najpre one koji su u vezi s tehnologijama koje omogućavaju reagovanje u realnom vremenu. Budući da je važno da pacijent informacije dobije odmah, ovaj pomak je od ogromnog značaja, a različiti elementi igraju svoje uloge:
Nosivi uređaji: Značajno su napredovali u poslednjih deset godina i postali važna komponenta e-zdravstvene nege u realnom vremenu. Pametni satovi, fitnes trakeri, čak pametni komadi odeće, prate vitalne funkcije, otkucaje srca, krvi pritisak, nivo šećera u krvi, a informacije odmah šalju lekarima. Na taj način se doktorima omogućava da reaguju na vreme.
Telemedicina: Postala je važna tokom pandemije koronavirusa, jer su pacijenti mogli da se konsultuju s lekarima preko video-poziva. U kombinaciji sa uređajima za praćenje stanja pacijenata na daljinu lekari su mogli da ih posavetuju, a da sebe ne dovedu u opasnost od zaražavanja.
5G tehnologija: Razvoj 5G mreža je transformisao zdravstvo, budući da se informacije brže razmenjuju, a konekcije su pouzdanije. To je omogućilo i brži razvoj aplikacija koje rade u realnom vremenu, čak izvođenje hirurških operacija na daljinu uz pomoć robota.
AI alati za postavljanje dijagnoza: Veštačka inteligencija igra važnu ulogu kod postavljanja medicinskih dijagnoza – algoritmi analiziraju podatke u realnom vremenu, nakon čega brzo uspostavljaju dijagnoze. Mnogi stručnjaci tvrde da su rezultati pouzdaniji od onih koje daju tradicionalne metode.
Robotska automatizacija procesa: Ovo je tehnologija koja koristi softverske robote (botove) kako bi automatizovala rutinske i repetitivne zadatke unutar poslovnih procesa, pa utiče i na administrativne poslove u zdravstvenim ustanovama. Tako zdravstvene radnike oslobađa zadataka koji se ponavljaju i ostavlja im više prostora za brigu o pacijentima.
Proširena i virtuelna stvarnost: AR i VR tehnologije donose revoluciju u obuci medicinskih radnika, ali i u postavljanju dijagnoza i utvrđivanju metoda lečenja. Simulacije omogućavaju treninge u okruženju koje liči na situacije iz stvarnog života, pa tako, na primer, mogu da se vežbaju rizične procedure bez opasnosti da se neko povredi.
Tu su i drugi trendovi koji ubrzavaju stvari, na primer Internet medicinskih stvari (IoMT), analitika u realnom vremenu, virtuelni asistenti koji se aktiviraju glasom i mnogi drugi.
E-zdravlje u Srbiji
U Srbiji imamo trogodišnji projekat e-zdravlje koji sprovodi USAID, i portal eZdravlje, koji pomažu da se digitalizuje sektor zdravstvene zaštite. Projekat priskače u pomoć državnim institucijama da modernizuju Zdravstveni informacioni sistem Srbije i da povećaju dostupnost i iskorišćenost kvalitetnih podataka o zdravlju i tačnih informacija. Unapređenjem sposobnosti Srbije da odgovori na pandemiju COVID-19 i druge spoljne šokove, projekat povećava otpornost zemlje na slične opasnosti.
Prema podacima iz januara 2024, usluge elektronskog zdravstvenog sistema eZdravlje koristi oko 1,5 miliona građana Srbije, a samo u decembru 2023. godine radom elektronskih servisa ostvarene su uštede od 212,9 miliona dinara.
Ministarstvo zdravlja Srbije je od početka godine preduzelo niz koraka kako bi unapredilo proces digitalizacije zdravlja u Srbiji. U poslednja dva meseca 2023. donet je Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, koji će regulisati proces digitalizacije u zdravstvu. Integracijom lokalnih sistema u okviru servisa eZakazivanja omogućeno je da se putem telefonskog poziva zakaže pregled kod izabranog lekara ili lekara specijaliste. Tu su i usluge kao što su eRecept i eBolovanje, eBeba, ePotvrda o smrti i slično.
Na taj način se ujedinjuju svi podaci tako da se dobija jedna standardna struktura u celom zdravstvu Srbije. U Zakonu je definisano da eKarton i kompletan Republički integrisani zdravstveni informacioni sistem počinju s radom 1. januara 2025. godine.
Više o eKartonu i novini koja nas čeka početkom 2025. godine govoriće se na predstojećoj BIZIT konferenciji u panel diskusiji koja će se održati 6. i 7. novembra u hotelu Metropol. Pozivamo sve zdravstvene radnike da se prijave i da rezervišu svoja mesta u publici na vreme. Vidimo se na BIZIT-u!
