Skip to main content

Autor: PC Press

Bill Gates je jednom rekao da „većina preteruje kada govori o onome što će se promeniti u naredne dve godine, ali potcenjuje promene do kojih će doći u narednih 10 ili 20 godina”. Ako otputujemo dve decenije unazad, možemo da razumemo o čemu govori: te 2005. Facebook je bio u povoju, o Twitter-u nismo ni maštali (došao je tek 2007), Google mape su bile nešto novo, niko nije pričao o autonomnim vozilima i dronovima, a ChatGPT koncept je bio nešto što postoji u naučnofantastičnim filmovima.

U međuvremenu se sve promenilo, a budući da smo svedočili promenama, često nismo ni svesni koliko. Tehnološki i biznis trendovi su se smenjivali i slagali poput delova slagalice ili, ako baš hoćete – mozaika. Stručnjaci iz svake industrijske oblasti su pažljivo oslikavali i ukrašavali svoje komadiće, tragali za najboljim tehnikama i najživljim bojama. Kada se malo odmaknemo, vidimo kako se te kockice slažu, kako se boje dopunjuju, jer nijedna tehnologija ne postoji samo za sebe – svaka osnažuje onu drugu.

Veštačka inteligencija i mašinsko učenje, robotika, nanotehnologija, 3D štampa, biotehnologija, novi Boston Dynamics roboti, veliki jezički modeli za chatbot-ove, pa i autonomni traktori i mašine koje beru jagode – sve ove tehnologije razvijaju se zasebno, a onda se uklapaju u širu sliku, povezuju se i omogućavaju proboje na drugim poljima. Tek smo na pola 2024. godine, ali već razmišljamo o trendovima za 2025. Eksperti već iznose svoje prognoze i govore o trendovima koji će oblikovati narednih deset godina.

Još brži razvoj tehnologija u narednoj deceniji obećava revoluciju u svim oblastima – od transporta do medicine. Naredna godina se označava kao neka vrsta prekretnice, jer se prognozira da će 2025. doneti promene koje će uticati na način života, poslovanja i interakcije sa svetom koji nas okružuje. Izmene će uhvatiti sve, od veštačke inteligencije do povezanosti koju omogućava Internet of Things (IoT), a revolucija će promeniti mnoge industrije i, kako tvrdi većina stručnjaka, poboljšati kvalitet života.

 

Demokratizacija veštačke inteligencije

AI je nesumnjivo jedan od najvažnijih trendova, a procenjuje se da je usvajanje AI alata danas 2,5 puta veće nego 2017. godine. Čak je 50 odsto organizacija iz celog sveta usvojilo veštačku inteligenciju na bar jednoj poslovnoj funkciji. Primetno je da je AI već prisutan u finansijskim poslovima, medicini, proizvodnji, prodaji i u skoro svim drugim industrijama.

Veštačka inteligencija je već napravila veliku tranziciju – iz naučne fantastike je prešla u stvarnost, a prognozira se da će tokom 2025. godine još više prodreti u naše dnevne rutine. Eksperti tvrde da će naredne godine uticati na skoro potpunu automatizaciju repetitivnih poslova, da će olakšati procese donošenja poslovnih (ali i privatnih) odluka, da će vlasnicima kompanija omogućiti da sa svakim klijentom imaju potpuno personalizovani odnos. AI će igrati važnu ulogu i u medicini, posebno u postavljanju dijagnoza i otkrivanju novih lekova, kao i u oblasti analize podataka, budući da može da obradi ogromne količine u rekordnim rokovima.

Najvažnija je ipak demokratizacija AI tehnologija, jer neće više biti rezervisane samo za velike, bogate kompanije. Tome najviše doprinose open source AI rešenja i povoljnije cene. Najbolji primer je kompanija OpenAI koja stoji iza ChatGPT bota. Trenutno vredi oko 80 milijardi dolara, a očekuje se da će do kraja 2024. godine ostvariti profit od oko milijardu dolara. ChatGPT je lansirala u novembru 2022. godine, a besplatna verzija sasvim dobro funkcioniše (ako zanemarimo brige oko AI halucinacija).

I drugi giganti su požurili da predstave svoje AI botove – Google je lansirao Gemini, Microsoft Bing chatbot-a, čak je i Meta objavila open source LLM Llama. Iako je još uvek rano da se sa sigurnošću tvrdi da će ovi jezički modeli zauvek promeniti načine poslovanja, mnogi stručnjaci veruju da će to postati očigledno već 2025. godine. Već možemo da zamislimo kako se na pitanja i želje mušterija odgovara u roku od nekoliko sekundi i kako AI brzo pravi personalizovane ponude. To će uticati na prodaju, ali i na edukaciju i marketing, analizu podataka.

Prema najnovijim istraživanjima, glavni cilj biznis lidera koji usvajaju AI je da povećaju produktivnost kroz automatizaciju, da olakšaju donošenje odluka i poboljšaju iskustva svojih klijenata. Kažu da je 2025. godina kada će se kretanje ka ovim ciljevima još više ubrzati.

 

Pametni gradovi: održiva budućnost

Zamislite grad koji se u realnom vremenu prilagođava potrebama svojih stanovnika – semafori rade u skladu sa saobraćajnim gužvama, smeće se odnosi kad građanima to najviše odgovara, a sve zahvaljujući senzorima, povezanim uređajima i sistemima za obradu podataka.

Procenjuje se da će se tokom 2025. godine povećati broj projekata koji su u vezi s pametnim gradovima. Očekuje se da će do 2025. godine biti najmanje 88 pametnih gradova širom sveta. Senzori, različiti uređaji i sistemi koji obrađuju podatke biće bolje povezani, što će uticati na efikasnost i brzinu kojom se reaguje na potrebe građana. Tako će se na primer potražnja Azije za rešenjima pametnih gradova povećati u narednih pet godina, a Kina, Japan i Južna Koreja sada ubrzavaju usvajanje rešenja kao što su pametna svetla, brojila, zgrade i transport. Sve to neće uticati samo na kvalitet života već će umanjiti i štetan uticaj na životnu sredinu.

Očekuje se i da će godišnji potencijal globalnog ekonomskog uticaja od tranzicije na rešenja i usluge pametnih gradova biti između 930 milijardi dolara i 1,7 biliona dolara do 2025. Takođe, stručnjaci očekuju da će globalno tržište rešenja i usluga pametnih gradova porasti sa 40,1 milijardi dolara koliko je iznosilo 2017. na 97,9 milijardi dolara u 2026, a da će prihod pametnih gradova od usluga porasti sa 36,8 milijardi dolara koliko je iznosilo 2016. na 88,7 milijardi dolara do 2025. godine!

 

Čiste tehnologije: važnije nego ikad pre

Čistom tehnologijom se smatra bilo koji proces, proizvod ili usluga koji smanjuje negativan uticaj na životnu sredinu. Tokom 2023. godine je u njih uloženo oko 200 milijardi dolara, a postale su toliko popularne da 25 odsto od ukupnog kapitala koji se ulaže u nove startape (venture capital) ide na kompanije koje se bave čistim tehnologijama. Procenjuje se da će se sledeće godine taj procenat još uvećati, a eksperti kažu da će to dovesti do otvaranja 300 do 1.000 novih kompanija.

Procenjuje se da će većina tih kompanija izabrati oblast takozvane „zelene vodonične industrije”. Vodonika na Zemlji ima u izobilju, a kada se koristi, ne oslobađa ugljen-dioksid. Očekuje se da će procenat kompanija koje se odlučuju za ovu oblast do 2027. godine narasti za 61 odsto. Stručnjaci kažu da će u ovu energiju morati da se uloži oko 700 milijardi dolara, ako želimo da emisiju štetnih gasova do 2050. godine svedemo na nulu.

Zanimljivo je da Nemačka u narednih par godina planira da tri hiljade vozova preradi tako da mogu da se kreću na vodonično gorivo.

 

Tehnologije za ranu detekciju opasnih bolesti

Medicina je sigurno oblast koja većinu najviše zanima, jer svi žele da što duže ostanu zdravi. Nove tehnologije se najviše fokusiraju na ranu detekciju bolesti – ono što se na vreme otkrije lakše se leči. Neke bolesti je praktično nemoguće otkriti rano, na primer rak pluća, jajnika i pankreasa. Zato se stručnjaci fokusiraju na tehnologije koje rano detektuju ćelije raka, a očekuje se da 2025. godine dođe do nekih važnih pomaka.

Kompanija Biological Dynamics je već kreirala lab-on-a-chip uređaj koji stvari koje su se dosad obavljale samo u laboratorijama smešta na običan čip. Funkcioniše tako što detektuje biomarkere koju su karakteristični za rak pankreasa. Uskoro počinju testiranje na ljudima. U planu im je da naprave slične uređaje za rano otkrivanje raka pluća i jajnika.

Usvajanje AI sistema u ranom postavljanju dijagnoza je još jedan trend u oblasti medicine. Istraživači na Tehnološkom institutu u Masačusetsu (MIT) već koriste veštačku inteligenciju u proceni toga koliki je rizik da neki pacijent oboli od raka pluća. Alatka je trenirana šest godina, a u obuci su korišćeni snimci pluća pacijenata iz Sjedinjenih Američkih Država i s Tajvana. Sistem je naučio kako da prepozna i kategorizuje ono što vidi na snimcima.

 

Napredak na polju kvantnog računarstva

Iako eksperti već neko vreme tvrde da je ovo decenija kvantnih računara, procenjuje se da će 2025. godine doći do nekih važnih promena.

Kvantni računari u pojedinim oblastima već zamenjuju klasične, a tema su još od osamdesetih godina prošlog veka (na ideju o kvantnim računarima prvi je došao američki fizičar i nobelovac Richard Feynman još 1982. godine). „Za razliku od klasičnih računara, kod kojih je elementarna količina informacija bit, osnovna količina informacija kod kvantnih računara je kvantni bit ili kubit. Bit ima dve moguće vrednosti (0 i 1) i četiri moguće kombinacije (22), dok kubit može imati vrednost 0, 1 ili obe istovremeno (osam kombinacija – 23). U odnosu na klasičan računar, rast kapaciteta i brzine kvantnog računara je eksponencijalan. Ako, na primer, neki klasičan računar izvršava n operacija, teorijski bi se sa istim brojem kubita na kvantnom računaru moglo da izvrši 2n operacija u istom vremenskom intervalu”.

Prostije rečeno – kvantni računari su neuporedivo brži (ono za šta bi savremenim računarima bilo potrebno milion i više godina, kvantni računari mogu da obave za nekoliko minuta). U poslednje vreme se sve više ulaže u kvantno računarstvo, a lider na ovom polju je za sada IBM – stručnjaci iz ove kompanije tvrde da će 2025. godine predstaviti računar od 4.000 kubita.

Eksperti ističu da su kvantnim računarima potrebni milioni kubita da bi bili funkcionalni, a procenjuje se da će se do toga doći do 2027. godine.

 

Cyber pretnje u usponu

Od nasumičnih napada na obične građane, do velikih akcija koje ciljaju institucije, cyber pretnje rastu i menjaju se. Tokom 2022. godine je čak 43 odsto kompanija prijavilo da su bile žrtve nekog hakerskog napada. Radi se o unosnoj industriji, pa se očekuje da će se razvijati i ubuduće – stručnjaci procenjuju da će do 2029. godine dostići ukupnu vrednost od 376 milijardi dolara.

Deepfake napadi su trenutno najveća pretnja, a očekuje se da tako ostane i tokom 2025. godine. Ova tehnologija se ubrzano razvija, a novi tip mašinskog učenja (generative adversarial networks) pravi deepfake modele koje je skoro nemoguće detektovati, a sve veća dostupnost 5G mreža omogućava da se videima manipuliše u realnom vremenu.

Kao najveća pretnja se ističe manipulacija face-to-face verifikacijom uz pomoć deepfake modela. Na taj način se, na primer, lako provaljuje u poslovne mejlove. Bezbednosni eksperti su, nažalost, još uvek korak iza cyber kriminalnih grupa, ali bi to sledeće godine moglo da se promeni, jer sve više koriste AI u ranom predviđanju i rešavanju sigurnosnih pretnji.

Rešavanje problema se ubrzava još od 2022. godine – zahvaljujući AI alatima je u proseku skraćeno za 74 dana. Ne samo da AI alati prepoznaju napade pre ljudskih analitičara već mogu da se programiraju tako da stopiraju akcije i IT stručnjake upozore pre nego što se stvar otme kontroli. Kompanija Deep Instinct je odličan primer – njihova rešenja se baziraju na deep learning tehnologiji i skeniraju milione fajlova na dan. Mogu da detektuju pretnju za manje od 20 milisekundi.

 

Internet of Things (IoT): sve više povezanih uređaja

Internet of Things (IoT) je mreža uređaja koja se konstantno širi. Uređaji se povezuju pomoću senzora i softvera, a svi su povezani na Internet. Od pametne bele tehnike i nosivih uređaja, do povezanih pametnih automobila i industrijskih mašina, očekuje se da će broj povezanih uređaja eksplodirati tokom 2025. godine.

Sve više povezanih uređaja će generisati veću količinu informacija koja će kompanijama i vladama davati bolji uvid u navike i potrebe građana i klijenata (istina, zvuči pomalo distopijski). Takvi podaci se koriste za razvoj inteligentnih sistema koji povećavaju efikasnost i produktivnost poslovanja. U idealnom svetu vlade i kompanije bi ovako prikupljene informacije mogle da iskoriste za donošenje odluka koje će uticati na poboljšanje kvaliteta života.

Internet stvari će generisati do 11,1 biliona dolara godišnje ekonomske vrednosti do 2025. godine, a očekuje se da će pametni gradovi doprineti sa cifrom do 1,6 biliona dolara u tome će imati udela aplikacije vezane za javnu bezbednost, zdravstvenu zaštitu, kontrolu saobraćaja i upravljanje resursima.

 

Blockchain: revolucija u skladištenju podataka

Blockchain tehnologija na kojoj se zasnivaju kriptovalute mogla bi sledeće godine da dovede do revolucije kada je skladištenje i deljenje podataka u pitanju. Očekuje se da će se blockchain tokom 2025. godine proširiti izvan finansijskih transakcija, što bi trebalo da unapredi distribuciju proizvoda, zdravstvene sisteme, ali i sisteme za glasanje.

Promena će, kako se tvrdi, najviše uticati na distribuciju proizvoda, jer će sve biti efikasnije i transparentnije, a blockchain će poslužiti i za lakšu proveru autentičnosti proizvoda. Kada je reč o zdravstvenom sistemu, uticaće na bolje i sigurnije čuvanje informacija o pacijentima, a poboljšaće i sigurnost političkog glasanja. Neki idu toliko daleko da tvrde da će blockchain povratiti veru u demokratske procese.

 

Budućnost rada: fleksibilnost i saradnja

Pandemija koronavirusa je zauvek promenila odnos prema radnom mestu, a ocenjuje se da će tokom 2025. godine rad na daljinu i hibridni načini rada postati norma. Tehnologija tu igra ključnu ulogu, jer sve više olakšava komunikaciju, ali i automatizaciju. To znači da će zaposleni stalno morati da uče kako bi savladali nove veštine koje se traže.

Rad na daljinu pruža veću fleksibilnost, a kompanije će sledeće godine više ulagati u sisteme i platforme koje olakšavaju saradnju.

 

***

Navedeni trendovi su tek deo dinamičnog mozaika koji se stalno menja, konstantno napreduje. Svaka nova promena u jednoj oblasti donosi nove boje u drugu. Sigurno je da ćemo uočavati sve veće promene kako se budemo približavali 2025. godini, od onih „sitnijih” koje najviše utiču na živote običnih korisnika, do krupnijih koje menjaju sve što nas okružuje.

Sigurno je i da će na nas uticati svašta što se na polju tehnologije i poslovanja bude dogodilo sledeće godine. Microsoft je na primer najavio prestanak podrške za Windows 10 u oktobru 2025, pa će mnogi morati da kupe nove računare, jer je broj onih koji ne podržavaju Windows 11 veliki. To će uticati na njihove budžete, ali i na poslovanje kompanija koje proizvode i prodaju računarsku opremu.

Tu su i druge velike najave. Prognozira se da će interfejs koji ljudski mozak povezuje s računarom još brže napredovati – u 2025. bismo mogli da vidimo prve uređaje ovog tipa koji korisnicama služe za kontrolisanje veštačkih udova. Ostvariće se i napredak na polju tehnologije „digitalnih blizanaca” – radi se o virtuelnoj reprezentaciji fizičkih objekata, na primer fabrike ili avionskog motora, koja olakšava praćenje i uočavanje kvarova. Najavljuju se i baterije nove generacije, efikasnije i snažnije, što će uticati na razvoj električnih automobila. Tu su i neki kontroverzni projekti – 2025. godina bi mogla da bude važna za tehnologiju editovanja ljudskog genoma. Iako još uvek izaziva brojne etičke poteškoće, sledeće godine bi mogla da se razvija u smeru lečenja nekih neizlečivih bolesti.

Ovoliko informacija može da optereti svakog poštenog čitaoca, pa je važno da zapamtimo da ovo nije prvi put da se svet menja. Možda se sve dešava mnogo brže nego pre, pa nam ostaje da se nadamo da žurimo ka nečemu boljem. Možda ka AI alatima koji rade teške fizičke poslove dok mi pišemo poeziju. Možda ka svetu u kojem će sve manje ljudi umirati od raka. Možda, zašto da ne?