Biti jedina žena u sobi punoj muškaraca, u vreme kada to nije bilo popularno – za to je bila potrebna ne samo hrabrost, nego i znanje, upornost i veliki rad. Međutim, Ketrin Džonson dokazala je ne samo da se to može, već i da žene mogu da kreiraju pravila igre u profesijama koje su dominantno muške.
Matematičarka, „ljudski kompjuter“ kompanije i ukratko – bila je žena bez koje bi se prvi letovi u svemir dogodili znatno kasnije. Kada je NASA prvi put upotrebila IBM računare za let Džona Glena, on nije hteo da poleti dok Džonson lično ne proveri proračune mašine. Rekao je: „Ako ona kaže da su dobri, spreman sam za pokret”. Iako nije bila jedina žena koja je trasirala put naučnicama u kompanijama kao što je NASA, ona je utabala stazu za sve one koje su generacijama posle nje tražile svoje mesto u svetu matematike, digitalnih tehnologija i IT industrije.
Prema najnovijem Izveštaju o različitosti i inkluziji kompanije NASA, radnu snagu agencije čini približno 33,2 odsto žena, a ove godine je i prva astronautkinja Kristina Koh u okviru misije „Artemis Dva“ obišla Mesec. „Kada razmišljam o svojim i iskustvima Ketrin Džonson, potpuno sam opčinjena. Prevazišla je mnogo više od samih predrasuda, mnogo više izazova nego što sam se ja ikada suočila“, rekla je Koh nekoliko godina pre svog istorijskog puta.
Danas, decenijama nakon što je Ketrin Džonson rešavala jednačine „olovkom“, digitalni svet koji je ona pomogla da stvorimo nudi nove prilike, ali i postavlja stare izazove u novom ruhu. Položaj žena u IT industriji više nije pitanje presedana, ali čini se da i dalje ostaje pitanje upornosti i konstantne borbe. Ipak, pitanje danas više nije da li žene mogu da uđu u IT industriju, već koliko daleko u njoj mogu da stignu.
Podaci Eurostata pokazuju da broj žena koje su zaposlene u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) kroz godine stagnira. Poslednji izveštaj pokazuje da od ukupnog broja zaposlenih u ovoj oblasti u Evropskoj uniji, 19.5 odsto čine žene. Najveći udeo žena u ukupnom broju zaposlenih u IKT sektoru zabeležen je u Rumuniji, Letoniji i Bugarskoj. Ovi podaci ukazuju na to da, uprkos većem prisustvu žena u obrazovanju, njihov profesionalni napredak u industriji i dalje nije linearan.
Kada govorimo o Srbiji, Izveštaj UNDP o položaju žena u IKT industriji u Srbiji za period od 2022. do 2023. godine pokazuje da iako je udeo žena koje studiraju IKT u Srbiji veći od prosečnog udela u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama, one i dalje čine tek trećinu ukupnog broja studenata tehničkih disciplina. Ali, problemi dolaze kada dođe vreme za pronalazak posla. Podaci UNDP pokazuju da žene čine samo 17 odsto menadžera u IKT sektoru, dok je udeo žena na menadžerskim pozicijama u celokupnoj srpskoj ekonomiji 32 odsto. Na direktorskim pozicijama u IKT sektoru udeo žena je još niži – samo 10 odsto. Konačno, među vlasnicima IKT preduzeća dominiraju muškarci. Preko 75 odsto vlasnika firmi, kao i predstavnika preduzeća u IKT delatnostima, su takođe muškarci.
Iako su žene poput Ketrin Džonson pokazale da se može, i iako smo duboko zagazili u 21. vek, žene i dalje moraju da se grčevito bore za svoje „mesto pod Suncem“, pogotovo kada govorimo o zanimanjima koja važe za „tradicionalno muška“, kao što je slučaj sa IT industrijom.
Njihovo nasleđe nas podseća da barijere ne nestaju same — već da zahtevaju kontinuitet, podršku i prostor za napredovanje. Upravo u tome leži izazov za nove generacije žena u IT industriji.
