Ada Lavlejs je verovala da istinski naučnici moraju da neguju maštu kako bi razumeli nevidljivo i nesvesno, jer upravo ona omogućava da se iskorači izvan granica poznatog i vine u neistražene delove stvarnosti u kojoj živimo. Po njoj, ova ljudska moć spaja činjenice, ideje i koncepte u nove, originalne i beskrajno raznovrsne kombinacije, i pronalazi zajedničke tačke tamo gde veza nije očigledna.
Naravno, nije ostala na tome. Pre skoro 200 godina (1843) napisala je ono što se smatra prvim objavljenim algoritmom koji je bio namenjen mašini, i tako postala pionirka kompjuterske nauke. Prevela je članak italijanskog matematičara o „Analitičkoj mašini“ koju je zamislio Čarls Bebidž, uz dodavanje sopstvenih beleški da bi bolje objasnila koncept. U tim komentarima je razmatrala mogućnost da bi mašina mogla da radi više od običnih proračuna – da komponuje, kreira slike i manipuliše simbolima prateći određena pravila. U izvesnom smislu, predvidela je moderno računarstvo – ideje koje liče na modernu veštačku inteligenciju.
Hajde da nakratko zavirimo u deo onoga što je zapisala:
„Ona (mašina) bi mogla delovati i na druge stvari osim brojeva, kada bi se pronašli predmeti čiji bi se međusobni osnovni odnosi mogli izraziti principima apstraktne nauke o operacijama. Pretpostavimo, na primer, da su osnovni odnosi tonova u nauci o harmoniji i muzičkoj kompoziciji podložni takvom izražavanju i prilagođavanju, mašina bi mogla da komponuje razrađena i naučna muzička dela bilo kog stepena složenosti ili obima“.
Ona je, dakle, predvidela da mašine (računari) neće služiti samo za matematiku, već i za obradu bilo kojih drugih simboličkih sistema – recimo, muzičkih i grafičkih – a upravo je to temelj današnjeg digitalnog sveta i dokaz da je bila u pravu kada je mašta u pitanju – pronašla je veze tamo gde u njeno vreme nisu bile jasne.
Dan Ade Lavlejs
Imala je sreće da je istorija nije upamtila kao „anonimnog autora“. Zahvaljujući tome danas možemo da slavimo i „Dan Ade Lavlejs“ – svakog drugog utorka u oktobru. Ali to nije samo njen dan, odaje priznanje svim ženama koje su dale značajan doprinos nauci, tehnologiji, inženjerstvu i matematici (STEM) kroz istoriju.
Borba je daleko od završene – iako su podaci danas dostupniji nego ikada, i dalje pokazuju jasnu neravnotežu između obrazovanja i stvarne zastupljenosti žena u tehnološkim profesijama.
Prema najnovijim informacijama, žene čine približno 35 odsto studenata u STEM oblastima širom sveta, ali je njihov broj značajno manji u oblastima poput informatike i inženjerstva. U oblasti informatike čine oko 30–40 odsto diplomiranih, ali njihov udeo u radnoj snazi ostaje niži. Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, žene čine oko 29 odsto globalne radne snage u STEM sektorima.
Istraživanja kompanija poput Mekinsi pokazuju da čine oko 25 odsto višeg rukovodstva u tehnološkom sektoru, dok je udeo žena iz manjinskih grupa značajno manji. U mnogim tehnološkim i inženjerskim timovima često čine manjinu, i nije retkost da su jedine u timu ili među malobrojnim koleginicama u kompaniji.
Šta danas vidimo
Iako ove brojke mogu da obeshrabre, sigurno su bolje nego u vreme Ade Lavlejs. Zahvaljujući njoj i ženama poput nje stvari su se menjale. Bila je tehnološka predvodnica, a inovatorke širom sveta su i danas inspirisane njenim radom.
Svet se menja, iako sporo. Promena počinje od sitnica – danas smo manje nemoćni nego pre dva veka i možemo više, na primer da podstičemo devojčice da se upisuju u STEM programe. Za početak.
Ada Lavlejs jeste bila izuzetak – po svom umu, ali i po tome što je bila vrlo privilegovana u pogledu društvenog statusa i materijalnog bogatstva. Ali sigurno nije bila jedina. Tu možemo da razmislimo i o onome što je rekao paleontolog Stiven Džej Guld: „Manje me zanima težina i zakrivljenost Ajnštajnovog mozga, nego verovatnoća da su ljudi sličnog talenta živeli i umrli na poljima pamuka i u sirotinjskim četvrtima“. Ili kao žene kojima je kroz istoriju bilo uskraćeno pravo da uopšte pokažu talenat.
