PC Press, Pon-Pet 09.00 - 17.00 +381 11 2080220, +381 11 2765533

Blog

Digitalna ofanziva u borbi za korisnike

Centralna tema konferencije BIZIT 2021 glasi: „Njegovo veličanstvo Korisnik“. Naglo nastupanje i uporno opstajanje pandemijskih uslova pod kojima kompanije obavljaju svoje poslovanje poslužili su kao bespoštedan katalizator promena, ne samo onih u okviru poslovnog okruženja, već pre svega unutar samih organizacija. Ono što je pre epidemije pomalo ‘akademski’ i sporohodno nazivano digitalnom transformacijom pretvorilo se u nužnost opstanka i konkretne korake usmerene ka sticanju i zadržavanju korisnika.

Suština transformacije čiji smo svedoci i učesnici je bitka za svakog našeg korisnika. Ako smo nekada dobro poznavali (ili mislili da poznajemo) korisnika, danas uočavamo da se on promenio – postao je oprezniji, izbirljiviji, racionalniji trošenju novca i osetljiviji na to kako se ophodimo prema njemu. Da bi i dalje ostao sa nama, naš je zadatak da mu obezbedimo vrhunsko korisničko iskustvo. Kako to možemo da učinimo i koliko je unapređenje korisničkog iskustva složen skup procesa i poslovnih funkcija, predstaviće nam predavači – učesnici osme po redu poslovne konferencije BIZIT 2021, koja će se u hibridnoj live/web formi održati 3. i 4. novembra u beogradskom Klubu poslanika, Ulica Tolstojeva br. 2.

Govornici na BIZIT‑u

Da bitku za korisnika ne određuje isključivo tekuća pandemija, već da se ona odvija u širim okvirima globalnih ekonomskih tokova, podsetiće nas PROF. DR
MIROLJUB LABUS, osnivač konsultantske kompanije Belox Advisory Services. On će, u izlaganju naslovljenom „Ekonomski trendovi za 2022“, prezentovati tri modela izlaska iz recesije izazvane COVID‑19, dati prognoze u vezi sa kretanjima BDP‑a, uz osvrt na makroekonomske izazove koji su pred nama.

MIROSLAV VARGA, martech specijalista agencije Escape Digital, održaće predavanje pod intrigantnim nazivom „Dobio sam bitku za korisnika, a kapitulirao na tržištu“, u okviru kojeg će pružati odgovore na pitanja poput: „Znamo li našeg korisnika?“, „Znamo li koga želimo kao našeg korisnika?“ ili „Želimo li uopšte da dobijemo bitku za korisnika?“. Prema g. Vargi, kompanijama su u borbi za korisnike na raspolaganju nove metode, tehnike i mogućnosti, ali ih one često ne razumeju, pa im se može desiti i takva situacija da u bici za korisnika izgube rat na tržištu.

FILIP NOVAK, Territory Manager for Adriatics u kompaniji Salesforce izabrao je temu „CRM više nije ‘nice to have’“. Cilj mu je da demistifikuje pojam digitalne transformacije: radi se o promeni načina rada, pristupa tržištu i poslovanju, gde se kupac stavlja u središte pažnje bez obzira na veličinu, poslovni model (B2B / B2C), vertikalu i segment. Takva promena paradigme obuhvata sve, od treninga zaposlenih, prilagođavanja procesa do odabira tehnologije koja će podržati takvu evoluciju poslovanja. Ukoliko preduzeća žele da grade dugoročne odnose sa kupcima, CRM je must have strateški set alata. Uz pravilno korišćenje, CRM pomaže brendovima u izgradnji takvih odnosa sa svojim kupcima što zauzvrat stvara lojalnost i zadržava kupce.

NIKOLA MIRČIĆ, Business Trainer and Ice Pilot, Hansen Beck, govoriće o „Životu u doba konkurencije“, sa posebnim osvrtom na tri komponente koje odlučuju da li ćemo biti uspešni, a naši klijenti zadovoljni: znanje, stav i uticaj. I dok znanje (kvalitetne proizvode i usluge) u uslovima hiperkonkurencije poseduju i mnogi drugi, baš kao i pravilan stav prema sebi, poslu i klijentima, ono gde postoji prostor za uspeh jeste naš uticaj pomoću kojega kreiramo odnos sa kupcem, odnos u kojem će se klijent osećati važnim i zadovoljnim, gde će proizvod ili usluga koju nudimo biti samo osnova ukupnog doživljaja koji korisnik ima u odnosu sa nama.

PROF. DR ZORICA TOMIĆ, redovni profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, će nas u svom izlaganju „Srce i glava u komunikaciji“ podsetiti da je naš korisnik emocionalno koliko i racionalno biće i da naša komunikacija sa njim treba da bude koncipirana holistički, polazeći od teze o celovitosti ljudskog bića.

DOC. DR DRAGO INĐIĆ, suvlasnik firme Oxquant, Oxford (UK), će u svojoj prezentaciji „Preduzetnički kapital od starta do finiša“ ukazati na spoznaje iz sopstvenog trodecenijskog iskustva domaćeg visokotehnološkog preduzetništva i kulturološke zakonitosti koje kroje sudbinu startupa i tržišta rizičnog kapitala.

O tome da pridobijanje naklonosti korisnika nije lak ni jednosmeran put govoriće i BRANKO ĐAKOVIĆ, kreativni direktor u Tomato Tomato Communications. Naslov njegovog predavanja je „Kako da rasterate svoje klijente, sve u skladu sa pravilima profesionalizma i kapitalizma“.

DANKO JEVTOVIĆ, član upravnog odbora ICANN‑a, osvrnuće se na „Privatnost, komercijalizaciju, kontrolu – bitku za Internet“, gde su goruće teme današnjice borba za zaštitu privatnosti korisnika, pitanja medijskog i političkog uticaja na populacije, odbrana od kriminala i zloupotreba, kao i plasiranje brojnih interesa pojedinaca i društvenih grupa putem svetske mreže.

BOJANA LEKIĆ, novinar i producent, održaće predavanje na temu „Bitka za poverenje u doba nepoverenja“, sa akcentom na manjak poverenja na Internetu, infodemiji, poplavi lažnih vesti, dezinformacija, teorijama zavere, uz pitanja ima li leka za infodemiju i može li se očuvati poverenje u doba opšteg nepoverenja.

NEVENA RUŽIĆ, Program Coordinator u Fondaciji za otvoreno društvo Srbije, osvrnuće se u svom predavanju pod naslovom „Privatnost kao vrednost biznisa“ na privatnost kao kvalitet po sebi i dodatnu vrednost, ali i kao društvenu odgovornost.

MARIJA KRSTIĆ, direktor operacija ECHO, će se u predavanju „Uloga korisničke podrške u bitki za korisnike“ dotaći potreba kompanija za dodatnim ulaganjem u izgradnju i održavanje korisničkog iskustva. Inicijalna komunikacija sa korisničkom podrškom je potencijalno prvi direktan kontakt koji korisnik ostvaruje sa kompanijskom organizacijom tako da tim koji pruža tu podršku postaje i ogledalo organizacije jer je upravo prvi utisak i najznačajniji za dalje ponašanje korisnika.

NATAŠA KOVAČEVIĆ, zamenik generalnog direktora kompanije Konvereks, će govoriti o hibridnim i konvencionalnim rešenjima besprekidnog napajanja u data centrima. Predstaviće glavne osobine hibridnih sistema tokom čitavog njihovog veka eksploatacije – od puštanja u rad, korišćenja i testiranja do budućeg proširenja.

NATAŠA KAŽIĆ, MBA, konsultant za razvoj proizvoda i razvoj poslovanja, prezentovaće „Srpski Shopify“ – domaću Impoqo e‑commerce SaaS cloud platformu za kreiranje Web prodavnica namenjeno malim i srednjim preduzećima. Pravljen po ugledu na Shopify, Impoqo uključuje više funkcionalnosti i daleko je jednostavniji za upotrebu, a sve za vrlo pristupačnu mesečnu pretplatu, pod geslom: „Za 30 minuta napraviš svoj shop i počneš da prodaješ“.

Tema predavanja NEBOJŠE STANKIĆA, Southeast Europe Regional Manager‑a u kompaniji Zebra Systems, biće prilagođavanje u hodu proizvođača IT rešenja, pitanje fluidnosti granica između sigurnosti sistema i backup‑a, te da li i zašto korisnici i ponuđači računarskih usluga treba da sarađuju intenzivnije nego do sada.

PROF. DR ALEKSANDAR KAVČIĆ, osnivač Fondacije „Alek Kavčić“, postaviće nam pitanje – „Da li je znanje kapital?“ Ako jeste, ima li monetarnu vrednost? Ako ima, kolika je onda monetarna vrednost, na primer, Pitagorine teoreme? Prema profesoru Kavčiću, znanje je specifičan kapital jer ga gubimo ukoliko ga ne prenesemo sledećoj generaciji. A da li to onda znači da sledećoj generaciji treba naplaćivati prenos znanja? Ako bismo prenos znanja zaista naplaćivali, onda bi od dobrih đaka trebalo da ubiramo više novca od loših jer u glave dobrih đaka ukazi više znanja.

Spona sa kompanijama

Na ovogodišnjem BIZIT‑u učestvovaće i:

DEJAN CVETKOVIĆ, Chief Technology Officer u Microsoft razvojnom centru, Srbija
ZORIN RADOVANČEVIĆ, Google Analytics and Google Tag Manager Implementation and Planning Lead, Escape Digital Agency
BORIS VUKIĆ, Senior Associate, Adižes Institute; Regionalni direktor za savetovanje porodičnih kompanija, ASEE
JASMINA NIKOLIĆ, suosnivač i CEO kompanije Agile Humans
ANA BRKIĆ, suosnivač i direktor kompanije AB Soft
ANTE MARŠIĆ, Channel Sales Lead, Central Eastern Europe u kompaniji Vertiv
MILAN RADULOVIĆ, suosnivač i CTO kompanije Kameleon Solutions
MILOŠ BOŠNJAK, direktor kompanije IIB
PETAR MILJKOVIĆ, CEO kompanije GoPro
SLOBODAN STANKOVIĆ, vlasnik i direktor kompanije Vesimpex
DEJAN KONTIĆ, direktor prodaje, Datalab
IVAN MLADENOVIĆ, Channel Manager, Check Point
MILOŠ STOJKOVIĆ, Data Centre Design and Consulting, ENELPS
MIRJANA BERIĆ, Direktor poslovnog razvoja za tržišta Srbije i Crne Gore, Mastercard
NIKOLA MEHANDŽIĆ, Direktor poslovnog razvoja za tržišta Jugoistočne Evrope u kompaniji Payoneer
PETAR MARKOTA, Security inženjer, Check Point

BIZIT 2021 će biti održan 3. i 4. novembra u Klubu poslanika, uz interaktivan online prenos u realnom vremenu. Detalje o načinu prijave i benefitima za učesnike uživo ili online pogledajte na sajtu.

Budite deo najvećeg regionalnog Business&IT događaja i prijavite se već danas i iskoristite popuste! Vidimo se na BIZIT-u!

Specijalna završnica BIZIT 2021: panel diskusija "Agilna bitka za korisnike"

Ove godine BIZIT konferenciju zatvorićemo posebnim panelom pod naslovom “Agilna bitka za korisnike” u saradnji sa našim prijateljima iz kompanije Agile Humans. Gosti panela su lideri kompanija iz regiona koje su iskusile prednosti i izazove agilnog razvoja iz različitih industrija i predstavnici visokog obrazovanja. Panelom se obeležava i Četvrti dan agilnih ljudi koji će biti zaokružen dodelom nagrade Agilni lider godine.

Vodeća tema ovogodišnje BIZIT konferencije, “Bitka za korisnike”, suštinski je agilna tema. Istinsko interesovanje za korisnika, aktivna saradnja sa korisnikom, kao i sposobnost da se korisniku pravovremeno i konstantno isporučuje vrednost glavna su načela agilnog poslovnog pristupa. Sposobnost da se odgovori na učestale promene kojima svedočimo, gotovo da je postala imperativ i uslov opstanka na tržištu, kako za kompanije, tako i za pojedince. Kompanije i organizacije koje se opredele za agilan razvoj proizvoda, rešenja ili usluga stavljaju u prvi plan ne samo korisnike, već uopšte pojedince i njihove interakcije, čime otvaraju prostor za „humanizaciju“ biznisa, suočavanje sa prirodom čoveka i njegovom realnom ulogom u postizanju uspeha, kreativnost. Agilno nas podseća na ljudski faktor u korisničkom svetu i ohrabruje intuitivni pristup odnosu i razmeni između kompanija i njihovih klijenata.

Nova agilna zanimanja traže i značajan razvoj agilnih znanja i veština: funkcionisanje u digitalnoj sferi, prepoznavanje vrednosti iza korisnosti, prilagođavanje novim načinima razmišljanja i rada, fluidnost i razvoj svesti o sebi i drugima. Predstavljaju izazov obrazovanju, jer nova zanimanja na tržištu niču brže nego što obrazovanje može da isprati. Govorićemo o tome kako visoko obrazovanje sprema studente za „bitku za korisnike“ i rad u okruženju u kom smo kao pojedinci veoma vidljivi.

U okviru teme panela, “Agilna bitka za korisnike”, potrudićemo se da odgovorimo na mnoga važna pitanja poput: kako se kompanija menja kada korisnika stavi u prvi plan, i kada procese rada organizuje tako da isporuke budu česte, kakvi su korisnici danas, na koji način se menjaju korisničke potrebe i odnos između kompanija i njihovih korisnika, sa kakvim se izazovima susrećemo, šta je to ljudsko u korisniku, a šta korisničko u čoveku.

Da značaj agilnog približimo biznisu a i korisnicima, i ove godine pomoći će nam moderatorka panela, suosnivač i CEO kompanije Agile Humans Jasmina Nikolić i učesnici panela koji će podeliti svoja iskustva u agilnoj transformaciji sa korisnicima i kompanijama.

Kako za učesnike BIZIT-a tako i za preko 3000 članova agilne zajednice obezbeđen je prenos panela uživo, a svim internacionalnim online posetiocima omogućen je simultani online prevod na engleski jezik.

I za kraj, bitka za korisnike postaje mnogo lepša kada se posmatra kao ples i zato će ovogodišnja BIZIT konferencija biti zatvorena plesom i pričom o raskošnom flamenku pod off-topic naslovom “Bitka za dušu”. Saznaćete i zašto flamenko izgleda tako kako izgleda i do koje mere su korisnici uticali na to.

Panel i konferenciju zatvorićemo koktelom.
Dobrodošli!

Zaposleni su vaši VIP klijenti

Autor: Ana Todorović

Tema ovogodišnjeg BIZIT‑a je „bitka za korisnike“, ali da li su korisnici samo vaši kupci i poslovni partneri? Zaposleni su motor razvoja vaše kompanije, pa mnoge tehnike komunikacije sa korisnicima treba primeniti i unutar same firme. Naučite kako se to radi 3. i 4. novembra u Klubu poslanika… ili tamo gde ste vi
Krajem prošlog veka vladali su stereotipni narativi između zaposlenog i gazde (aka „zlog privatnika“): „Veži konja gde ti gazda kaže“, „Bolje su ‘državne jasle’ jer nemaš gazdu“, „Spremi se da ideš po burek“… Takve i slične floskule su bile uobičajene za zastrašivanje mladih i neiskusnih pripravnika, željnih radnog iskustva po bilo koju cenu. Vladala je fama da smo svi zamenjivi i da ćemo, ako samo pomislimo da kažemo svoje mišljenje, zatražimo povišicu ili iznesemo neku primedbu, izgubiti radno mesto, a umesto nas će odmah doći neko drugi, iz nepreglednog niza kompetentnih i obrazovanih ljudi koji čekaju baš taj naš posao.

Vremena su se itekako promenila, ponajviše u ovoj našoj IT sferi, ali i u mnogim drugim industrijama. Negativan prirodni priraštaj i odliv kadrova u inostranstvo osećaju se u svim privrednim granama, a dobar zaposleni se ceni isto kao i dobar kupac. Pa zašto onda ne bismo i naše zaposlene tretirali isto kao i naše kupce? I to kao VIP klijente. Uostalom, i jedni i drugi omogućavaju kompaniji uspešno poslovanje, opstanak na tržištu i ostvarivanje profita. Evo pet jednostavnih saveta kako to učiniti i u praksi.

Savet 1

Pitajte zaposlene šta žele: Isto kao što pre lansiranja novog proizvoda ili usluge procenjujete želje i potrebe svojih kupaca, tako i za svako radno mesto treba da procenite potrebe i želje ljudi koji će biti na tom radnom mestu. Plata i unapređenje nisu jedini motivi zaposlenih. Tu su i potreba za kreativnošću na radnom mestu, sigurnost i stabilnost kompanije, radno vreme… Sve to ne možete znati ako ne pitate. Kao što postoji mnogo alata za istraživanje želja kupaca, postoje i mehanizmi za saznavanje potreba zaposlenih. Bilo da je to anketa, softver za beleženje ideja zaposlenih ili jednostavan razgovor u četiri oka – vredi pokušati.

Savet 2

Olakšajte zaposlenima da daju povratne informacije: Kompanije se trude da klijentima i kupcima olakšaju iznošenje svojih misli. Zadovoljstvo kupaca (customer satisfaction) svakodnevno iscrpljuje armiju ljudi u kompanijama – oni prate, beleže i analiziraju ponašanje svakog pojedinačnog kupca. Sa druge strane, deluje da poslodavci svojim zaposlenima vrlo često i otežavaju da progovore. Čak i kada ne postoji strah da će zaposleni biti ukoren zbog iznošenja svojih primedbi (mada i ovoga često ima), nema mnogo načina da zaposleni daju povratne informacije tamo gde osećaju da će ih čuti. Iako sve više kompanija koristi ankete o angažovanju zaposlenih, mnoge od njih su nepovezane, bez jasnog cilja o tome šta žele da postignu. Veoma je važno da posle učestvovanja u anketi zaposleni jasno vidi uticaj povratnih informacija koje je dao, doprinoseći na taj način unapređenju ukupnog poslovanja kompanije.

Savet 3

Razgovarajte o platama sa svojim zaposlenima: Kao što očekujete od kupaca da daju svoje mišljenje o cenama, tako ohrabrite zaposlene da razgovarate o njihovim platama. Možete li zamisliti da kažete kupcu da ne znate koliko drugi kupci plaćaju za isti proizvod? Ili da kad oni od vas zatraže smanjenje cene, vi istu povećate. Ne možete? Zašto onda zaposleni treba da ćute o plati od koje zavisi njihova egzistencija?

Neke od nedavnih studija u svetu su pokazale da zaposleni ne daju otkaz jer veruju da su nepravedno plaćeni; odustaju jer smatraju da uopšte ne mogu ni da razgovaraju o plati. Kompanije koje su uspešne su potpuno transparentne u pogledu onoga što su spremne da plate za određene usluge.

Savet 4

HR menadžeri treba da pružaju dobru uslugu zaposlenima: Nije svaka kompanija spremna da investira u visokotehnološka rešenja za anketiranje zaposlenih. Ponekad je dovoljno da držanje menadžmenta šalje snažnu poruku da su svi zaposleni važni i da je sasvim normalno i prirodno da se o uslovima na poslu razgovara sa zaposlenima. Kada jednom to bude usađeno u kulturu kompanije, interna komunikacija će teći lako i neusiljeno.

Savet 5

Poverenje zaposlenih: Isto kao što vaši kupci veruju u vaš brend, zaposleni moraju da budu ubeđeni da, radeći za vas, rade pravu stvar. Oni moraju da veruju u kompanijske vrednosti, viziju i ciljeve. Isto kao i kupci i zaposleni moraju biti fanovi kompanije u kojoj rade. Moraju biti na istoj strani, posvećeni istim ciljevima. Ukoliko se to poverenje naruši, posledice su veoma loše i dugotrajne. Kao i uvek, ključ je u međusobnoj komunikaciji, stvaranju timskog duha i građenju korporativne kulture kroz različite zajedničke aktivnosti.

Ne plašite se da budete kreativni kada je reč o zaposlenima. Isto kao što se i ljudi iz marketinga bore za kupce različitim akcijama, prateći savremene trendove, tako i HR menadžeri moraju biti stalno aktivni i u toku. Čak iako ponekad pogrešite, shvatite to kao put do iznalaženja najboljeg načina za komunikaciju sa zaposlenima, a to će se višestruko vratiti kroz bolje poslovanje.

Prijavite se za učestvovanje na osmoj konferenciji BIZIT pod posebno povoljnim uslovima!

Pet trendova u ponašanju korisnika na koje se obraća pažnja u 2021.

Autor: Marijana Pečić

U godini u kojoj je sve bilo neizvesno, korisnici su bili predvidljivi. Jasni trendovi ponašanja korisnika pojavili su se u poslednjih nekoliko meseci, čak i kada su se okolnosti promenile.

Marketinški stručnjaci sada žele da izađu iz pandemije sa inovativnijim pristupima i fleksibilnim poslovnim modelima kako bi pridobili više korisnika. Ispunjavanje onoga što korisnici žele postalo je novo poslovno bojište. Upravo to će biti tema osme po redu BIZIT konferencije koja se održava 3 i 4. novembra u Klubu poslanika. Eminentni stručnjaci iz raznih biznis i IT oblasti govoriće upravo sa naglaskom na današnju borbu za korisnike. Do tada, prenosimo vam pet top trendova ponašanja korisnika u 2021.

Trend #1: Hibridni pogled na kupovinu

Pandemija je definitivno promenila način na koji ljudi kupuju. Budućnost kupovine neće biti tako jednostavna kao prelazak na internet, dok prodavnice od cigle i maltera postaju stvar nostalgije. U stvari, 46% korisnika i dalje preferira fizičku kupovinu jer mogu videti i osetiti proizvode, pa čak i oni koji više vole online kupovinu ukazuju da ne rade to isključivo.

Trenutno još uvek živimo sa pandemijskim merama bezbednosti koje guraju korisnike ka online kupovini. Ali kada su u Raydiant istraživanju korisnike pitali koju metodu očekuju da će koristiti u narednih 12 meseci, fizička kupovina zauzela je visoko mesto u skoro svakom slučaju.

Online kupovina je već bila prisutna pre nego što je pandemija stigla, a ljudi će želeti da fizički kupuju i mnogo posle pandemije. Ono što se promenilo je način na koji mi (kolektivni korisnik) razmišljamo o online kupovini u odnosu na fizičku kupovinu kao zasebne kategorije za različite vrste proizvoda. Odluku o online kupovini neće diktirati vrsta proizvoda. Umesto toga, to će zavisiti samo od toga šta korisnik želi u dato vreme.

Na primer: ljudi već godinama kupuju gadžete sa Amazona. To su stvari koje su ljudi kupovali na Internetu. Ali dostava namirnica? To je bila usluga koju je uglavnom koristila određena grupa korisnika, poput starijih ljudi ili mladih stručnjaka koji žive u gradovima bez automobila. Većina ljudi je upravo odlazila u prodavnicu. Sada su online narudžbine za dostavu namirnica široko rasprostranjene za veliki dijapazon ljudi.

Ali to ne znači da će ovu mogućnost ljudi koristiti isključivo. Verovatniji scenario je da će iskoristiti obe opcije, birajući onu koja najbolje odgovara situaciji. Možda se odlučite za online naručivanje brzinskog spiska namirnica koje vam trebaju za zabavu, ali svake nedelje posećujete prodavnicu kako biste nabavili namirnice koje koristite u toku nedelje.
Bez obzira na scenario, ključ će biti opcije. Svakako postoje segmenti korisnika koji isključivo preferiraju jedan način kupovine u odnosu na drugi. Za većinu ljudi, međutim, trend ponašanja će biti ponekad online, a ponekad lično, u zavisnosti od velikog broja faktora, uključujući i njihovo raspoloženje tog dana.

Trend #2: Žudnja za udobnošću

Brendovi su morali da postanu kreativni u vreme kada su poslovni modeli okrenuti naglavačke zbog mera predostrožnosti društvenog distanciranja.

Prošle godine su se pojavili luksuzni restorani koji nude hranu za poneti, maloprodajni objekti su dodali opcije naručivanja online i preuzimanja iz lokalne radnje, a higijenski motivisane mere kao što su bezgotovinsko plaćanje i beskontaktna dostava dolaze sve više do izražaja.

Malo je verovatno da će korisnici želeti da se oslobode ovih pogodnosti u budućnosti. Kako se mere bezbednosti vezane za pandemiju budu ublažavale, brendovi će morati da razmisle o tome kako će nastaviti normalno poslovanje, a istovremeno nuditi i dodatne pogodnosti na koje su korisnici navikli i koje će verovatno nastaviti da zahtevaju. Trend ponašanja: korisnici će birati brendove koji nude više pogodnih opcija usluge.

Trend #3: Domovi postaju hub-ovi

Dom je nekada bio mesto kom su se ljudi vraćali i provodili slobodno vreme. Sada? Tu možemo raditi skoro sve. Dom je mesto gde jedemo i spavamo, ali i radimo. Gde kupujemo i vežbamo. Domovi su postali hub-ovi najvažnijih aktivnosti našeg života, a to se neće skoro promeniti.

Ono što radimo u svojim domovima se trajno promenilo. Čak 46% ljudi planira češće da radi na daljinu. Prodaja skupe opreme za treniranje u kući, poput traka za trčanje i stacionarnih bicikala, eksponencijalno je porasla 2020. godine, dok su ljudi radili od kuće.
Pametni telefoni, tableti i drugi uređaji omogućili su nam da razgovaramo licem u lice sa porodicom i prijateljima na daljinu. Danas smo potpuno prilagođeni za takvo druženje.

Sada kada su korisnici ulagali u svoje aktivnosti kod kuće, verovatno ćemo ih videti kako se drže tog režima u post-pandemijskom svetu. Brendovi čiji proizvodi mogu imati koristi od ovog trenda (poput nameštaja za kućne kancelarije) mogu profitirati, dok će se brendovi čiji su tradicionalni poslovni modeli zavisili od korisnika koji će im fizički doći, morati da se prilagode (poput teretana koje nude lične i virtuelne časove fitnesa).

Trend: korisnici će uživati u povratku na staro, ali će i dalje više raditi od kuće.

Trend #4: Ne treba uzimati lojalnost zdravo za gotovo

Izgradnja lojalnosti kupaca odavno je jedan od najsigurnijih načina povećanja prihoda i prodaje. Ali, da li lojalnost kupaca prema brendu beleži pad?
Raydiant State of Consumer Behavior 2021 izveštaj otkrio je da je 48% korisnika za vreme pandemije zamenilo proizvod koji obično kupuju u prodavnici alternativom koju su pronašli online. Oko četvrtine korisnika prijavljuje da menjaju brendove češće nego ikada ranije.

Ovo možda nisu većinski procenti, ali su značajni. Svakako treba uzeti u obzir pandemijske uslove (to jest zatvaranja fizičkih prodavnica), ali teška istina za brendove je da nije važno koji je izvorni razlog za promenu. Bitno je samo da li korisnik sada preferira taj novi brend ili ne.

Zahvaljujući većoj nego ikada online prisutnosti od strane brendova u svim industrijama i proširivanju pogodnosti, kao što je ukupno vreme isporuke (čak i istog dana u mnogim slučajevima), potrošači imaju više izbora i bolji pristup njihovoj ponudi nego ikada ranije.

Rezultirajući trend ponašanja? Korisnici će isprobati više opcija, i izabrati onu koja im se najviše sviđa bez obzira na prethodnu istoriju kupovine. Lojalnost brendu je i dalje važna i efikasna, ali kompanije nikada ne treba da pretpostavljaju da je tek tako data.

Trend #5: Korisnici žele vrednost – na više načina

Kvalitetni proizvodi i korisničko iskustvo nisu jedina mesta na kojima korisnici traže vrednost. Korisnici danas žele da kupuju od brendova koji se takođe lično slažu sa njima.

Accenture istraživanje sprovedeno na skoro 30.000 korisnika širom sveta otkrilo je da značajna većina smatra da su vrednosti i društveni stavovi kompanije važni.

Ovo nije potpuno nov fenomen, ali korisnici sada pažljivije nego ikad posmatraju način na koji kompanije gledaju i rešavaju društvena pitanja, kao i kako primenjuju ekološki prihvatljivu praksu. Čak 89% korisnika će verovatno kupovati od brenda za koji smatraju da ima pozitivan uticaj.

Trend ponašanja koji treba posmatrati: potrošači će tražiti autentične, transparentne robne marke u nastojanju da svoje odluke o kupovini učine smislenim.
Ukoliko želite da budete deo ovogodišnjeg BIZIT‑a, bilo kao kompanija koja teži da zadivi svoje klijente ili kao korisnik koji želi da sazna šta mu se nudi na IT tržištu, pridružite nam se, prijavite se i ostvarite popust.

Život u doba konkurencije

Autor: Nikola Mirčić

ZADOVOLJSTVO KORISNIKA – ZAŠTO NEKO MORA DA NAS PODSEĆA DA BEZ VAZDUHA NEMA ŽIVOTA?

U poslednjih nekoliko decenija došlo je do značajno povećanog interesovanja za zadovoljstvo klijenata. Mnogo istraživanja je urađeno na temu koja u suštini zvuči prilično jednostavno – koliko je važno imati zadovoljne klijente, odnosno koliko je veliki problem ukoliko su nam klijenti nezadovoljni.
Zašto je jedna ovako jednostavna i logična stvar kao što je relacija između zadovoljstva klijenata i poslovnog uspeha postala toliko važna da se o njoj razgovara kao jednoj od najvažnijih tema u savremenom poslovnom svetu?

Power Curve

Za bolje razumevanje potrebno je da sa vratimo celih 60 godina u prošlost, negde na početak šezdesetih godina prošlog veka. U to vreme se, kao materijal budućnosti, pojavila plastika. Oduševljenje ljudske zajednice je bilo veliko, delovalo je da će upravo taj materijal rešiti jedan od najvećih problema tog vremena – sečenje šuma za potrebe pravljenja papirnih kesa. Šta god se kasnije dešavalo jeste važno i utiče na planetu na kojoj živimo, a sada ćemo se fokusirati na to vreme u prošlosti kada je proizvodnja predmeta od plastike bila tehnološki zahtevan i skup proces koji su mogli da pokrenu samo bogate i moćne korporacije. Sa druge strane, tržište je bilo „prazno“, odnosno robe je bilo daleko manje nego što je to danas slučaj, tako da se uopšte nije postavljalo pitanje „šta da napravimo“ niti „kako to da promovišemo“ – jednostavno, osmisliš, napraviš i prodaš. Jednostavna strategija, zar ne?

Ipak, samo nekoliko decenija kasnije, već tokom poslednje decenije XX veka, došlo je do velike promene. Proizvodnja plastike je postala proces dostupan mnogima, pa je tako jedno predgrađe Beograda (Srbija) postalo nadaleko čuveno po različitim predmetima od plastike koji su tu mogli da se naprave. Što je još najvažnije, uglavnom su to bile sve male, kućne radionice, koje su na najbolji način iskoristile prednosti tehnološkog razvoja i ušle na jedno sasvim novo tržište. U to vreme, ideja osmišljavanja, plasiranja i prodaje proizvoda od plastike je bila prilično nova i izazovna, delovalo je kao vrlo lak način da se na brzi način napravi uspeh. Tako je jedna kompanija, sa poslovnim vezama u Kanadi, došla na ideju da na tržište Republike Srbije izbaci proizvod pod imenom rolodesk. Možda se sećate toga, valjak sa plastičnim džepovima u koje su mogle da se stave vizit karte, sve to podeljeno po slovima abecede čime se dobijala (u to vreme) savremena mašina za pretragu naših poslovnih kontakata. Ideja odlična, uzorak donet iz Kanade, odnet u to poznato predgrađe, trebalo je svega dva meseca da bude napravljena prva serija potpuno domaćeg proizvoda. Cena formirana, sve je bilo spremno da se osvoji tržište. Tako je i krenulo, sve dok se posle svega nekoliko nedelja nije pojavio vrlo sličan proizvod, poreklom iz Kine, koji je koštao drastično manje od ovog proizvedenog u Srbiji!
Šta se upravo desilo?

Power Shift

Došlo je do nečega što su pojedini ekonomisti nazvali power shift – došlo je do promene odnosa između onih osnovnih parametara koji utiču na ukupan uspeh pravljenja i prodaje jednog proizvoda. Samo trideset godina kasnije, proizvodnja je prestala da bude dominantan faktor u postizanju uspeha, primat su preuzele druge dve komponente – ideja šta napraviti i priča o tome na tržištu. Samo trideset godina je bilo potrebno da se iz jedne situacije gde je proizvodnja jedino važna (ili barem dominantno presudna) dođe do toga da napraviti proizvod nije ni izbliza garancija da će i prodaja biti uspešna.

Kada malo šire sagledamo sliku, videćemo da su implikacije ove promene još veće. Zamislite, kao primer, da negde početkom osamdesetih godina prošlog veka imate možda i najbolji automobil u gradu, na koji ste jako ponosni. Uživate u vožnji, primećeni ste, sve su stvari idealne… dok se nešto ne pokvari na tom sjajnom automobilu. OK, treba otići do majstora, ali koliko zaista postoji dobrih majstora koji će umeti da na pravi način poprave kvar na vašim kolima? Možda jedan, ako imamo sreće, jer ipak je vaš auto nešto što nema baš svako i ne ume baš svako da popravi.
Pozvali smo tog jedinog majstora i dogovorili da se vidimo u 10 sati ujutru. Već u pola deset smo ispred radnje, želeći da što pre rešimo problem i nastavimo sa uživanjem. Ipak, u pola deset ujutru servis je zatvoren, nema nikoga. Čekajući dogovoreno vreme, u jednom trenutku se pojavljuje gazdarica (supruga našeg majstora) i sa izvesnim nezadovoljstvom u glasu nam kaže: „Ovaj moj se zapio sinoć, rekao mi da ga ne budim, ma šta da se desi“. Šta sada da radimo? Čekamo, nema na druge, izgubićemo više vremena nego što smo planirali, ali druga opcija ne postoji.

U tom čekanju prolazi već dosta vremena, već je i 11 sati. Taman kada smo mislili da odemo pojavljuje se čupav, vrlo neuredan (kao da je tek došao sa neke zabave) i nekako negativno raspoložen naš majstor. Na grubo pitanje šta tražimo tu i naše pominjanje dogovora koji smo imali za danas, dobijamo besnu reakciju i komentar „dođi sutra“.

Zaista, šta ćemo uraditi u takvoj situaciji? Da li ćemo zaista doći sutra, kod takvog „majstora“ i na takav „tretman“?

Verovatno se slažemo oko odgovora – naravno da ćemo otići, jedini je koji može da ispravi grešku koju trenutno imamo na automobilu.

Ključno pitanje je hoćemo li danas otići kod takvog majstora? Verovatno nećemo, iz jednog vrlo jednostavnog razloga – imamo veći izbor. Baš kao i u priči sa proizvodnjom robe od plastike, i ovde je došlo do promene za koju nismo spremni da je odmah uočimo i da joj se na vreme prilagodimo.

Znanje. Stav. Uticaj.

Da napravimo paralelu sa proizvodnjom, kada su u pitanju usluge koje dajemo drugima, tri komponente koje odlučuju da li ćemo biti uspešni su znanje (kao ekvivalent samom procesu proizvodnje), stav (na mestu ideje) i uticaj (na mestu priče).

Gledajući iz te perspektive, kako danas izgleda ukupan uspeh u situacijama kada prodajemo sebe ili neku uslugu?

▪ Prvo, kvalitet usluge (proizvoda) mora da bude dovoljno dobar da ne budemo isključeni iz daljeg razmatranja, odnosno znanje koje imamo treba da bude takvo da ostanemo vidljivi kao neko ko može da obavi zadatak i pruži uslugu koja se očekuje.

▪ Ipak, sam proizvod ili usluga više nisu i ne mogu da budu jedinstveni, vrlo je realno da će konkurencija imati istu ili sličnu ponudu, odnosno da znanje koje imamo neće biti baš toliko bolje od znanja naše konkurencije da nas izdvoji kao jedinu opciju (nema više jedinog majstora u gradu).

▪ Samim tim, ono što će praviti razliku na tržištu je stav, drugim rečima naš odnos prema poslu, klijentima i samom sebi; da li ćemo doći na vreme, da li ćemo pokazati razumevanje prema klijentu i njegovoj situaciji, koliko je uspeh firme važan za moj uspeh… su neka od pitanja kojima ćemo testirati da li nam je stav ispravan, ili preciznije – kojima će naši klijenti testirati nas.

▪ Stav je najviše odraz vaspitanja koje nosimo iz kuće, kao i izgrađene korporativne kulture, što opet može da bude nešto gde ćemo se teško odvojiti i razlikovati od konkurencije.

▪ Šta nam onda ostaje kao mesto gde mi, kao pojedinci, kao ljudi koji nosimo kompaniju za koju radimo, možemo da napravimo razliku i ostvarimo rezultat koji se očekuje? Jedina prava razlika koju naša kompanija može da napravi na tržištu smo mi sami, zaposleni, i naš uticaj kroz koji kreiramo odnos sa kupcem, klijentom, korisnikom… Odnos u kojem će se osećati važnim i zadovoljnim, gde će proizvod ili usluga koje nudimo biti samo osnova ukupnog doživljaja koji ima u radu sa nama.

Ukoliko celu priču sagledamo malo slobodnije, možemo upotrebiti i opšteprihvaćene nazive kako bismo dobili još bolji pogled na izazove koje nam donosi poslovanje u XXI veku. Naime, ako za znanje kažemo da je to inteligencija kakvu poznajemo (IQ), onda je stav u stvari emocionalna inteligencija (EQ – moj odnos i razumevanje sveta oko mene), a uticaj socijalna inteligencija (SQ – moj odnos sa ljudima i sposobnost kreiranja i održavanja dobrih odnosa). Sa promenom koja se desila, formula uspeha danas kaže da je 90% uspeha u stvari zbir socijalne i emocionalne inteligencije, gde je znanje (IQ) pre svega preduslov da bismo uopšte došli u situaciju da budemo konkurentni. Ili, još slobodnije napisano, važno je šta znaš, ali potpunog uspeha nema bez toga koga znaš.

Inflacija znanja

Zašto je došlo do ove promene? Kada je znanje u pitanju, došlo je do inflacije znanja, odnosno znanje je postalo toliko obimno (i svakoga dana se značajno povećava) da postaje praktično nemoguće napraviti razliku između dva kandidata koji se prijavljuju na posao, samo na osnovu znanja koje imaju, ako uzmemo taj primer. Verovatnije je da će svi kandidati koji se prijave pokazati isti zavidan nivo znanja, čime će ovu kategoriju prilično učiniti nemogućom za odlučivanje. Šta nam preostaje? Stav i uticaj, odnosno emocionalna i socijalna inteligencija.
Nastavak je još bolji – ta ista emocionalna i socijalna inteligencija će tog istog novozaposlenog učiniti boljim u radu sa korisnicima gde će se, nije to više iznenađenje, suočiti sa konkurencijom koja ima ista znanja i proizvod koji je teško kvalitativno razlikovati od našeg.

Dobro došli u XXI vek, u svet sveprisutne konkurencije!

Šta korisnici zaista žele?

Autor: Ana Todorović

Na BIZIT‑u se trudimo da prenesemo uspešne priče i korisnika i dobavljača, kako bi svaki dobar glas dobio priliku da se daleko čuje. Ove godine, 3. i 4. novembra, pričaćemo o dobrim glasovima koji su ostavili utisak na korisnike IT opreme i servisa…

Tema ovogodišnje konferencije BIZIT su klijenti, odnosno korisnici IT robe i usluga na domaćem i svetskom tržištu. Kako se tržište dosta promenilo u proteklom periodu, sa njim su se menjali i klijenti. Nekada je bilo uvreženo mišljenje da su klijenti kupci koji plaćaju za određeni proizvod ili uslugu i za svoj novac očekuju određenu povratnu vrednost. Ta vrednost se sastojala od cene proizvoda i marže koju trgovac dodaje kao svoju zaradu. Danas su parametri „malo“ drugačiji.

Od proizvoda do vrednosti

Kako se danas definiše vrednost nekog proizvoda ili usluge? Može li se ona tačno izmeriti? Koliko vaši proizvodi i usluge zapravo vrede kupcima? Malo je dobavljača na poslovnim tržištima koji mogu precizno da odgovore na ta pitanja. Pa ipak, sposobnost preciziranja vrednosti proizvoda ili usluge za svoje klijente nikada nije bila važnija. Klijenti – posebno oni koji vode računa o svojim troškovima – gledaju na kupovinu kao na ulaganje i način da povećaju profit i zbog toga vrše pritisak na dobavljače da smanje cene. Da bi usmerio korisnike da se usredsrede na širu sliku, a ne samo na „prostu“ cenu, dobavljač mora tačno razumeti šta njegovi kupci cene i šta bi vrednovali.

Postavite se na trenutak u ulogu kupca određenog softvera/IT usluge, kao što je ERP softver. Dva proizvođača/distributera pokušavaju da vam prodaju ERP softver. Prvi dobavljač kaže: „Naš ERP će smanjiti vaše troškove. Unaprediće vaše poslovanje i smanjiće vreme koje je potrebno da se dobiju važni izveštaji o poslovanju“. Drugi dobavljač kaže: „Naš ERP je najpovoljniji na tržištu, za 30% jeftiniji od prvog sledećeg na listi“. Koji predlog biste smatrali uverljivijim? Verovatno onaj koji će vam rešiti određeni problem, a ukoliko vam je taj problem veliki trn u oku, sigurno nećete mnogo „tvrditi pazar“.

Ponekad klijenti ni nisu sigurni šta žele od proizvoda, u ovom slučaju od ERP‑a. Upravo ova nesigurnost i nerazumevanje jesu prilika za proizvođača da ubedljivo pokaže vrednost onoga što baš njegov proizvod pruža i da pomogne kupcima da donesu pametnije odluke o kupovini.

U ovakvim situacijama, veoma bitna stvar prilikom kupovine jesu reference. Ukoliko je određeni softver rešio određeni problem velikoj većini svojih korisnika, velika je verovatnoća da će tako biti i u budućnosti, sa novim korisnicima.

Dobar glas se daleko čuje

Na BIZIT‑u se trudimo da prenesemo uspešne priče i korisnika i dobavljača, kako bi svaki dobar glas dobio priliku da se daleko čuje. Klijenti BIZIT‑a su uspešne IT firme koje nude svoje usluge, ali i uspešne kompanije koje koriste IT usluge i proizvode i trude se da pronađu najbolja rešenja za svoje poslovanje.
Možemo s ponosom reći da je BIZIT jedna od retkih konferencija koja spaja i korisnike i proizvođače i u tome je njena veličina. U proteklih sedam godina na konferenciji je učestvovalo preko 7000 polaznika i održano je preko 500 predavanja na različite teme u vezi poslovanja i IT‑ja. Zakazali smo preko 1000 sastanaka i kumovali nebrojenim poznanstvima i sklopljenim poslovima.

Ove godine ćemo se potruditi da pokažemo na koje je sve načine moguće pridobiti nove i zadržati stare klijente na turbulentnom tržištu koje svake godine postavlja neke nove zahteve. Videćemo kako je pandemija uticala na odnos kompanija prema klijentima, ali i kako su korisnici promenili svoja očekivanja.

Ukoliko želite da budete deo ovogodišnjeg BIZIT‑a, bilo kao kompanija koja teži da zadivi svoje klijente ili kao korisnik koji želi da sazna šta mu se nudi na IT tržištu, pridružite nam se 3. i 4. novembra u Klubu poslanika ili online, odnosno tamo gde ste vi. Za sve detalje pratite naš sajt bizit.rs.

Bitka za korisnike

Autor: Ana Todorović

Počinju pripreme za osmu konferenciju BIZIT koja će biti održana 3. i 4. novembra u Beogradu. Centralna tema ovog velikog regionalnog stručnog skupa su – korisnici

Sve dosadašnje svetske krize se mogu posmatrati kroz prizmu različitih šansi i mogućnosti. Uz sve nevolje, krize su predstavljale prilike da mnogo toga naučimo i iz svega izađemo barem malo pametniji i spremniji za neku sledeću (ne)očekivanu situaciju. Jedna od najvažnijih pouka koje smo izvukli iz ove „najsvežije“, pandemijske krize jeste da je korisnik najbitnija komponenta svakog biznisa i razlog postojanja svake kompanije. Opstale su pa i napredovale samo kompanije koje su se brzo prilagodile ne samo novim okolnostima, nego i novim potrebama korisnika.

Korisničko iskustvo – novo bojno polje

Zbog korisnika smišljamo nove usluge i servise, zbog korisnika unapređujemo proizvode, zbog korisnika se trudimo da otvaramo nove kanale komunikacije, da mu obezbedimo brzu dostavu, da reagujemo na reklamaciju… Želimo da korisnik postane zadovoljni korisnik. A svaki zadovoljni korisnik je važan.

Razvoj Interneta i novih tehnologija nam je doneo neke nove korisnike i nove načine da dođemo do njih. Ali, isto to je doneo i našim konkurentima. Zato s pravom smatramo da je u toku bespoštedna (uglavnom digitalna) bitka za korisnike, a korisničko iskustvo je novo bojno polje. Procenjuje se da će u korisničko iskustvo, kao sredstvo unapređenja poslovanja, biti uloženo čak za oko 20% više novca nego u marketing, planiranje cenovne politike pa čak i u unapređivanje samih proizvoda.

Zbog svega toga, odlučili smo da centralna tema predstojeće BIZIT konferencije bude Njegovo veličanstvo Korisnik.

Korisnik nije samo kupac

Potrebe i očekivanja korisnika su se promenili a korisnici su sada zahtevniji i svesniji svoje (važne) uloge u poslovanju svake kompanije. Pokazaćemo da korisnici nisu više samo kupci robe ili usluga, već i građani koji koriste servise državnih institucija, učenici u školama i pacijenti u bolnicama. Ukazaćemo na veliku važnost komunikacije, koja u odnosu sa klijentima mora biti na veoma visokom nivou i dostupna preko svih raspoloživih kanala. Korisnici su dobili glas, mogućnost da se izraze, kažu šta misle i žele i podele svoje iskustvo sa drugima. Predstavićemo moderne načine za dobijanje novih, ali i što je jednako bitno, zadržavanje postojećih korisnika.

Informatičke tehnologije i u ovoj sferi imaju ključnu ulogu. Nove tehnologije otvaraju nove mogućnosti i donose inovativne ideje koje podižu korisničko iskustvo na mnogo viši nivo, kroz različite softverske i digitalne alate, te integraciju komunikacionih kanala. Ključ su, kao i uvek, kvalitetni ljudi na pravim mestima. Do korisnika preko BIZIT‑a Ukoliko ste kompanija kojoj je stalo do klijenata, predlažemo da se što pre prijavite za BIZIT 2021. Pružamo vam priliku da predstavite ono što radite kako biste se prilagodili potrebama svojih korisnika i pružili im najbolje moguće korisničko iskustvo. Pozivamo vas da se prijavite i ako ste korisnik (zar nismo svi?) koji želi da komunicira sa svojim omiljenim brendom, utiče na njegov razvoj i nastoji da sazna šta može da očekuje u narednom periodu. U dva oficijelna dana očekuje vas preko 50 eminentnih predavača, mnoštvo radionica i mogućnost da razmenite iskustva i primere iz prakse sa kolegama. BIZIT 2021. će biti održan 3. i 4. novembra u Klubu poslanika, uživo i online.